Danas vam pišemo o zaista moćnoj biljci koja je kod nas na Balkanu nepravedno zanemarena, iako su njena lekovita svojstva brojna. Redovnom upotrebom, travari ali i neka klinička ispitivanja, tvrde da ublažava menstrualne tegobe, smanjuje neprijatne simptome koji se javljaju u menopauzi, doprinosi hormonskoj ravnoteži i dokazano jača imunološki sistem. Ova zeljasta biljka potiče iz porodice ruža, Rosaceae. Njen latinski naziv je Alchemilla vulgaris, s tim što ime roda potiče iz arapskog jezika od reči alkemelych, što u prevodu znači nebeska rosa, dok ime vrste, vulgaris, prevodimo kao – običan. Raste u Severnoj Americi, Aziji i Evropi, u predelima do 2000 nadmorske visine.
U jugoistočnoj Srbiji, srećemo je pored potoka u brdskim i planinskim predelima, a najčešće raste na pašnjacima. Poznata je pod nazivima biserak, Gospin plašt, vrkuta, sitna rosica, lavlja noga, goveđa trava. Poznata je i pod nazivom ženski plašt, zbog svoje sposobnosti da balansira hormone, i pruža olakšanje kod raznovrsnih tegoba sa kojima se žene širom sveta bore.
Alchemilla vulgaris je višegodišnja biljka. Ima debeo, horizontalni koren. Stablo može da izraste do pola metra visine. Formira se u male žbunove. Listovi su prekriveni sitnim dlačicama i zvezdasto usečeni sa nazubljenim obodima. Po njima, malim zvezdama, ova biljka je i najpoznatija širokim narodnim masama. Prizemni listovi sakupljeni su u rozetu, i iz njih izrasta stablo. Sitni cvetovi nemaju krunične listiće, i žučkasto – zelene su boje. Naziv nebeska rosa, potiče od činjenice da, kada je vlažnost vazduha veoma visoka, na obodima listova se pojavljuju kapljice vode. Biljka cveta od juna do septembra.
Spisi o lekovitom bilju svedoče da se virak prvi put spominje 1485. godine, kao lekovita biljka širokog spektra upotrebe. U narodnoj medicini, korišten je najviše za zaceljivanje rana, zarastanje desni nakon vađenja zuba, ublažavanje tegoba kod proširenih vena i hemoroida, i za zaustavljanje krvarenja. Priču o nazivu nebeska rosa, naučno smo razjasnili, ali ovaj momenat stvaranja kapljica, prožet je i istorijskom simbolikom. Kapljice na listovima su tokom srednjeg veka sakupljali alhemičari, kako bi ih koristili u raznim obredima i spravljanju eliksira za večni život, kao i „kamena mudrosti“ koji ima moć da metal pretvori u zlato. Upravo odatle i potiče naziv Alchemilla. Kod Germanskih naroda, biljka je posvećena Frigi, boginji prirode i plodnosti. Pored Frige, virak je tokom Srednjeg veka bio vezivan i za Bogorodicu ili, u katoličkom svetu Gospu, čiji je plašt odnosno pokrov, zaštitnik svih žena. Nekada su žene brale virak i držale ga na stolu kao vazno cveće, jer se verovalo da pospešuje ženstvenost i privlači ljubav. Svakako, možemo i dalje verovati u pospešivanje ljubavi, jer virak doprinosi natalitetu podstičući rast progesterona, te dovodi hormone u balans, što je osnova zdravog reproduktivnog sistema.
Modernizacija srednjovekovne botanike koju je započeo nemački botaničar i lekar, Hijeronimus Bok, dovela je i do prvog opisa virka 1539. godine. U katalogu koji broji preko 700 biljaka, virak je detaljno opisan i klasifikovan. U narednom izdanju koje je svetlo dana ugledalo 1546. godine, ova knjiga poznata pod nazivom Kreutterbuch, sadržala je precizne crteže renesansnog umetnika, Davida Kandele. Ova knjiga, vremenom postaje jedan od postamenata Lineove klasifikacije vrsta. I danas je u aktivnoj upotrebi.
Iako veoma lekovita, sa naučne strane, hemijski sastav virka nije još dovoljno istražen. Ono što se zna o njemu, jeste da sadrži elagnu kiselinu, glikozide, tanin, flavonoide, saponine i malo eteričnog ulja. Zbog sadržaja tanina, koristi se za smirivanje upale kože i sluzokože, odnosno povoljno utiče na površinsko skupljanje tkiva. Koristi se i za zaustavljanje dejareje i lečenje dizenterije. Biljka se pokazala i kao efikasno sredstvo za zaustavljanje krvarenja. Pored zdravstvenih benefita, koristi se u kulinarstvu za pravljenje čorbi, raznih variva i pirea.
Nadzemni deo biljke u cvetu, koristi se kao droga, dok su listovi nešto ređe u upotrebi, i imaju opor i gorak ukus. Nadzemni deo virka je oficijalni po X Francuskoj Farmakopeji u kojoj se nalazi na A listi, tj. na listi biljaka sa tradicionalnom upotrebom. Najčešće se preporučuje kod bolesti i ublažavanja simptoma kod većine žena kao što su jačanje tonusa materice, u slučajevima fibroma i endometrioze, za intimnu negu u situacijama pojačanog vaginalnog sekreta, kao i kod predmenstrualnih bolova, i tokom perioda pre-menopauze. Ima gestogeno, antiseptično i protivupalno dejstvo.
Poznati švajcarski travar, Johan Kincle, tvrdio je da upotrebom virka, može da se izbegne čak do 30% ginekoloških intervencija. Pozitivno dejstvo ove biljke utiče na širok spektar poremećaja u organizmu kao što su neredovne ili izostale, bolne i obilne menstruacije, ciste na jajnicima, miomi na materici, prolaps ili ispadanje materice, polipi, upala jajnika itd. On obnavlja matericu, tonira je, pritom stimulišući mikrocirkulaciju u jajnicima, te omogućava redovnu i kvalitetnu ovulaciju, što jeste jedan od najznačajnijih preduslova za zdravo začeće.
U lečenju se, pored nadzemnog dela biljke, koristi i koren, ali i sami listovi koji su veoma bogati cinkom, bakrom, manganom, borom i gvožđem. Sadrži i velike količine C vitamina. Antivirusna svojstva su takođe veoma značajna. U spoljašnjoj upotrebi koristi se protiv borbe sa bakterijama i gljivicama, ali je dobar saveznik i tokom ublažavanja dijareje, lečenje strafilokoka i različitih vrsta ekcema.
Virak može da se koristi u obliku kapi, melema, kreme, ali se u najvećoj meri koristi se u obliku čaja. Lekovita svojstva čaja imaju širok spektar: pomažu u regulisanju hormona naročito tokom menopauze, i generalno doprinose ravnoteži hormona. Čaj se koristi i za jačanje zdravlja grudi. Lekari ga u ne malom broju preporučuju i uz terapiju kod procesa začeća ali i kod rešavanja problema sa policističnim jajnicima. Ipak jedan od najpoznatijih benefita upotrebe virka jeste njegova sposobnost da ublaži simptome koji se javljaju prillikom menopauze. Redovno konzumiranje uspešno smanjuje valunge, glavobolje, nesanicu i noćno znojenje. Pored žena, čaj je veoma delotvoran i za muškarce jer njegovim konzumiranjem se generalno jača imuni sistem zahvaljujući visokoj količini flavonoida i tanina.
Pored čaja, virak ima široku primenu i u obliku kapi. One mogu da se dodaju u sok ili vodu. Pomažu kod širokog spektra problema kao što je zaustavljanje povećanja šećera u krvi, smirivanje upala disajnih organa, ublažavanje reumatskih tegoba. Pomaže i u lečenju anemije. Mnoge kliničke studije došle su i do rezultata da pomaže kod izbacivanja viška vode iz organizma.
Virak u prahu, koristi se i kao začin. Možete ga dodati u bilo koji obrok jer se pokazao odličnim kao podsticajno sredstvo za gubljenje suvišnih masti iz organizma. Takođe, čaj se efikasno koristi u ovu svrhu, jer reguliše metabolizam i samim tim ubrzava proces varenja hrane. Evropska naučna fitoterapeutska kooperativa, pružila je potporu i sa naučne strane narodnoj upotrebi virka i potvrdila niz njenih farmakoloških svojstava.
Predlažemo vam čaj od virka i njegovu pravilnu pripremu:
Priprema: kašičicu sušenog virka prelijte sa 200 ml vrele vode. Ostavite da odstoji najviše 15 minuta. Nakon što procedite, čaj je spreman za upotrebu. Preporučuje se pijenje dve do tri šolje na dnevnom nivou.
Takođe, optimalno konzumiranje čaja, preporučljivo je koristiti najviše 8 nedelja. Tada se savetuje pauza od najmanje 2 do 3 nedelje. Naravno ukoliko ga pijete u terapijske svrhe, preporuka je da se prethodno konsultujete sa svojim lekarom kako bi izbegli neželjene efekte.
pobeda info
