„U svakoj čorbi, mirođija…“
Stara srpska narodna izreka, govori o prisutnosti ove biljke u većini jela kod nas, i u svetu. Pored visoke pozicije koju zauzima u kulinarstvu, mirođija obuhvata i široki opus lekovitog dejstva. Ova poznata začinska biljka sama se razmnožava po vrtovima i baštama. Najčešće raste u šumama i šikarama, uglavnom u brdovitim i nižim predelima, mada se kod nas uglavnom sreće na ivicama njiva, pored puteva i u blizini kuća. Njen latinski naziv je Anethum graveolens, i potiče iz srednje Azije, mada se najviše uzgaja u južnom delu Evrope i u Americi, kao začinska i etarsko-uljana biljka. Postoje mnogobrojna imena koja se koriste za mirođiju. U zavisnosti od regije i oblasti, naziva se još i kopar, dil, anita, slatki janež, koprić, mirodija, smrdilj, kopra. Pripada porodici štitarki, Apiaceae. Sadi se nekoliko puta tokom cele godine, a najjaču aromu ima neposredno pre cvetanja. Mirođija je uključena i u Državnu farmakopeju Ruske Federacije. Postoji samo jedna vrsta na svetu, što mirođiju svrstava u red posebnih biljaka.
Lekovita svojstva mirođije, pominju se u starim zapisima na papirusu. Smatra se da potiče iz Palestine. Najraniji poznati zapis o mirođiji kao lekovitoj biljci, pronađen u Egiptu, datira od pre 5.000 godina, kada se biljka nazivala „umirujućim lekom“. Oko 3.000 godina pre nove ere, Vavilonci su mirođiju uzgajali u svojim baštama. Danas se uzgaja u Holandiji, Poljskoj, severnoj Africi, Južnoj i Severnoj Americi i Indiji. Ljudi uzgajaju mirođiju u baštama već oko 2.000 godina, a ovo začinsko bilje je kod nas na Balkanu, uzgajano u manastirima kao medicinska i začinska biljka. Kultivisane su različite vrste mirođije, u zavisnosti od toga da li se beru listovi ili semenke.
Anethum graveolens je jednogodišnja biljka koja može da naraste do jednog metra. Višestruko perasti listovi vizuelno daju posebnu draž, dok su mali žuti cvetići skupljeni u štitove, ukras biljke. Plodovi su jajolikog oblika, imaju aromatičan miris i prijatan začinski ukus. Lekoviti delovi biljke su plodovi i vrhovi grančica u cvetu, Anethi fructus et summitas, nadzemni deo, Anethi herba, i Anethi fructus odnosno zreo osušen plod. U zrelim plodovima ima do 4% etarskog, masnog ulja, oko 6% pektina i oko 18% azotnih jedinjenja. Ulje ima oko 93% glicerida masnih kiselina uključujući palmitinsku, petroselnsku, linolnu i oleinsku. Glavni lekoviti sastojak je Anethi aetheroleum, odnosno etarsko ulje. Ono se dobija kroz proces destilacije vodenom parom samlevenih zrelih plodova. Ova lako pokretljiva tečnost je skoro bezbojna i veoma je prijatnog mirisa. Sveži, ali i osušeni listovi mirođije, u Evropi i Aziji se koriste u kulinarstvu i medicini i danas. Kada su sveži, tada imaju najjaču aromu jer čim se osuše, ona se gubi, međutim ukoliko se zamrznu, zadržavaju svoj ukus u nekoj meri čak i po nekoliko meseci. U narodnoj medicini se najčešće koristila kao sredstvo za bolje varenje i apetit. Takođe, od najranijeg perioda je korištena da smanji nadimanje i nesanicu, ili da zaustavi povraćanje. Ulje mirođije se izvlači iz lišća, stabljika i semena, a koristi se u proizvodnji sapuna.
Mirođija je začinska biljka bogata antioksidansima, dobar izvor vitamina C i A i magnezijuma. Sadrži još neke važne mikronutrijente koji su predmet nekih novijih istraživanja posebno usmerenih na potencijalnu zaštitu od srčanih bolesti i karcinoma. Jedna šolja (oko 8,9 grama) svežih grančica mirođije sadrži oko četiri kalorije, 0,6 grama ugljenih hidrata, 0,3 grama proteina, 0,1 grama masti, 0,2 grama vlakana, 675 međunarodnih jedinica vitamina A, 7,4 miligrama vitamina C, 0,1 miligrama mangana, 13,1 mikrograma folata i 0,6 miligrama gvožđa.
Različitim studijama utvrđeno je, da efekat ekstrakta i tableta mirođije na lipidni profil, enzime jetre, ekspresiju gena i enzimsku aktivnost, pozitivan kod hrčaka sa visokim holesterolom. Rezultati istraživanja su doveli do zaključka da mirođija pruža izvanredne rezultate kada je u pitanju snižavanje holesterola.
Lekoviti opus mirođije je zaista velik, međutim danas ćemo izdvojiti samo neke. Kliničke studije su dokazale da je mirođija izvrsna pomoć u smanjenju menstrualnih grčeva. Jedna od mnogobrojnih studija koju je sprovelo Odeljenje za biostatistiku i demografiju na Univerzitetu Kon Kajen na Tajlandu, proučavala je efekte mirođije među studentkinjama sa bolnim menstruacijama i grčevima. One su koristile biljne lekove koji sadrže, osim mirođije, đumbir, guavu, valerijanu, riblje ulje i kamilicu. Rezultati su pokazali da su bolovi i grčevi smanjeni. Drugo ispitivanje pokazalo je da je „mirođija bila efikasna kao i mefenaminska kiselina u smanjenju jačine bola“.
Takođe, ona može biti efikasan prirodan lek protiv depresivnih stanja. Studija objavljena u American Journal of Therapeutics, imala je za cilj da istraži antidepresivna i analgetička svojstva ekstrakta mirođije iz južnog Maroka. Ekstrakt biljke, davan je ispitanicima. Pokazao je značajan antidepresivni i analgetički efekat u poređenju sa referentnim lekovima.
Naš predlog je da koristite mirođiju što svežiju, po mogućstvu organsku. Ona koja je rasla u čistom okruženju, kako ne biste morali intenzivno da je perete. Pošto se vrlo brzo suši, neophodno joj je obezbediti dosta vlage, ili držati u posudi sa vodom. Listove iznad vode, treba da obmotate navlaženim ubrusima. Mirođiju možete staviti u čistu plastičnu kesu i čuvati u frižideru, a možete koristiti i staklenu posudu sa hermetičkim poklopcem.
Stručnjaci napominju da je važno imati na umu da su u većini studija koje su do sada razmatrale prednosti mirođije, korišćeni njeni ekstrakti, i da je još uvek nije jasno da li upotreba sveže ili sušene mirođije nudi iste zdravstvene koristi. U svakom slučaju, mirođija u svim oblicima daje izvanredan ukus kada se koristi kao začinsko bilje, uz pojedina potvrđena korisna svojstva za zdravlje. Prednost je i što možemo da je čuvamo u zamrznutom stanju i koristimo odmrznutu.
Pobeda-info
