Jedna od najrasprostranjenijih ali i najzapostavljenijih biljaka je upravo ovaj mali žuti cvetić. Pripada porodici glavočike, Asteraceae, i za sad je poznato 25 vrsta. Ova livadska biljka može se naći praktično svuda, uz put, u prazninama između kamenih ploča, u poljima i sl, ali joj najviše odgovaraju krajevi sa umerenom i hladnom klimom, nadmorske visine od 2.000 metara. Smatra se vesnikom proleća. Maslačak se u mnogim zemljama sveta uzgaja kao jestiva biljka. Kod nas, uglavnom se koristi kao čaj ili u kozmetičkoj industriji.
Istorijska istraživanja ukazuju na postojanje maslačka još pre 30 miliona godina u Evroaziji. Njegovo širenje na ostale kontinente (nema ga samo na Antartiku), bilo je uslovljeno bilo kakvom vrstom uzurpiranja zemljišta (krčenje vegetacije, ispaša, obrada zemljišta). Ima moć da brzo pokriva zemljište i zauzima ogroman prostor. Ono što je kod njenog semena zanimljivo, jeste da može biti dugo vremena u zemlji čekajući odgovarajući momenat da isklija.
Antičke civilizacije su koristile maslačak u ishrani, a postoje i mnoge priče u grčkoj mitologiji, kao ona da je antički junak Tezej jeo maslačak 30 dana svaki dan kako bi prikupio snagu da se izbori sa čudovištem Minotaurom. Postojalo je verovanje da konzumiranje ove biljke može povećati psihičke sposobnosti, i da njenim trljanjem postoji mogućnost da ljudi prihvate i zavole svaku osobu. Upravo radi tog svojstva, maslačak je korišten u mnogim magijskim ritualima srednjevekovnih veštica. Takođe, velika moć ove biljke ležala je u verovanju da ona predstavlja svojevrstan most između živih i mrtvih, i da je moguće povezati se sa duhovima. Maslačak se smatra cvećem koje nosi sreću, srećonoša, i povezivan je sa blagostanjem. Postojao je običaj da se nevestama u buket doda i cvet maslačka jer će mladencima u budućem životu doneti puno sreće i bogatstva. Poznat je i izraz, lavlji zubi, koji se odnosi na listove biljke koji imaju veoma oštar oblik. Najveća karakteristika ove biljke je što je izuzetno snažna. Ako se uroni u vodu i izvuče, vratiće se u svoj izvoran oblik jer koliko god ovaj cvet krhko izgledao, otporan je na vodu. Cvet maslačka predstavlja vidnu promenu smenjivanja dana i noći jer se njegove latice otvaraju sa prvim zrakom sunca, a zatvaraju kada ono zađe.
U narodnoj medicini, maslačak je upotrebljavan kao pomoć u rešavanju digestivnih problema i raznih urinarnih infekcija. Korišten je i kao aperitiv za smanjivanje masnoće u krvi. Takođe, postoje pouzdani istorijski podaci prema kojima su Indijanci ovu biljku kuvali i koristili za rešavanje različitih bolesti bubrega, problema sa kožom, ali i tretiranje svih vrsta otoka. U kineskoj medicini, korišten je za ublažavanje bolova u želucu kao i različitim problemima sa čirevima.
Pre širenja i razvoja poljoprivrede, čovek je sakupljao i koristio divlji maslačak u ishrani i u medicini. Svi biljni delovi su jestivi, naročito mladi listovi koji se koriste kao salata ili varivo, mogu se konzumirati u sirovom stanju ili kuvani, i kao dodatak jelima. Bogati su antioksidantima pa su odličan diuretik, ali je neophodna dodatna hidratacija prilikom njihove upotrebe. Cvet može da bude zelenkast ili žut, a kasnije se pretvara u beličast krug sličan lunarnoj kugli. Ima slatkast ukus, a nakon cvetanja, gorak. Može se koristiti za pripremu čaja, a poznata je i upotreba u postupku pravljenja vina. Snažan i dubok koren za sakupljače, predstavljao je izvor hranljivih materija. Često se suši i melje. Koristi se kao zamena za kafu, napitak sličan cikoriji. U kulinarstvu, maslačak je najzastupljeniji u mediteranskim kuhinjama. Zajedno sa listovima, može se koristiti u pravljenju različitih obloga i melema. Koren sadrži mlečni sok koji je emulzija bogata belančevinama.
Poseban značaj, maslačak ima kod održavanja imuno sistema. U velikoj meri pomaže i osobama koje boluju od anksioznosti. Pokazao se kao jako dobar čistač krvi. Pomaže kod različitih kožnih ekcema, lenjosti creva, reumatizma, kod ublažavanja smetnji u normalnom radu žuči i jetre, ublažava svrab kod nastanka lišajeva po telu. Preporučuje se i kao blagi stimulans apetita. Koren ima blaga laksativna svojstva te samim tim, može pomoći u poboljšanju varenja hrane. Pomaže i normalizaciji šećera u krvi. Smanjuje nivo holesterola i triglicerida a može podići i nivo „dobrog holesterola“. Maslačak nije samo korov već biljka bogata vitaminima A, B, C i D, ali i mineralima, kao što su gvožđe, cink i kalijum. Uspešan je u rešavanju problema urinarnog trakta. Koristi se i u lečenju hemoroida. Poznati Hercegovački narodni lekar, Sadik Sadiković, tvrdio je da:„Pićem sveže izgnječenog soka od maslačka, popravlja se porušeno zdravlje i tamo gde je bila svaka nada izgubljena„.
Zahvaljujući činjenici da je maslačak bogat magnezijumom i cinkom, u velikoj meri se koristi za detoksikaciju organizma. Takođe, njegova upotreba u rešavanju kožnih problema je veoma blagotvorna. Koristi se u obliku kapsula ili kao čaj.
Sve biljke na planeti imaju lekovita svojstva. Međutim, važno je naglasiti da njihova konzumacija mora biti umerena kako ne bi došlo do reakcije organizma, a samim tim i neželjenih efekata. Ni maslačak nije izuzetak. Njegovom upotrebom moguće je izazvati alergijske reakcije. Zato je neophodno da se pre upotrebe, posavetujete sa svojim lekarom. Osobe koje imaju alergijske reakcije prilikom upotrebe hajdučke trave, joda, nevena, reakcije na hrizanteme, kamilicu i ambroziju, ne bi trebalo da koriste proizvode od ove biljke. Upotreba maslačka može izazvati i povećanje lučenja želudačne kiseline i prouzrokovati gorušicu. Takođe, reakcija se može odraziti i na kožu. Preporuka je da proizvode od maslačka ne koriste osobe koje boluju od bolesti vezanih za bubrege kao i pacijenti sa kamenom u žuči. Kada su u pitanju hronični bolesnici i deca, obavezna je konsultacija sa lekarem. Ukoliko je osoba pod terapijom koja uključuje aspirin, postoji mogućnost da maslačak poveća rizik od krvarenja. Ne preporučuje se dijabetičarima koji u sklopu terapije imaju lekove za regulaciju glukoze u krvi kako bi se izbegla mogućnost naglog pada šećera. Pored ovih neželjenih efekata, maslačak donosi i niz pozitivnih. Najvažnije je koristiti ga umereno i u dogovoru sa lekarom.
Preporuka za pravljenje sirupa od maslačka:
Pripremite 3-4 pune šake cvetnih glavica maslačka. Dobro prokuvati u 2 litre vode. Dobijeni sok se procedi, a potom doda pola kilograma šećera i sok od 2 limuna. Stalnim mešanjem, kuva se sve dok ne dobijete gustu masa poput sirupa. Tako napravljen sirup, punite u staklene boce. Preporučuju se boce u kojima se konzervira voće. Tako dobijen sirup se vrlo malo razlikuje od meda. Deluje na jačanje i čišćenje krvi.
Čaj od maslačka:
Čaj od korena maslačka se priprema postepenim zagrevanjem. Jednu kafenu kašičicu čaja preliti sa 200 ml hladne vode. Tek onda, stavite na vatru da provri postepenim zagrevanjem. Nakon što provri, trebalo bi ga ostaviti da vri još pet minuta, a zatim skloniti sa grejnog tela i poklopiti. Tako pripremljen čaj, treba da stoji ukupno 10 minuta, posle čega ćete ga procediti, i neposredno pre jela u toku dana piti tri puta po jednu šolju.
pobeda info
