Azorski lovor, Laurus azorica, je biljna vrsta raširena po Azorskom ostrvu (Portugalija). Može narasti do veličine drveta, ali se većinom gaji kao žbunasta biljka. Laurus novocanariensis je stablo ili veliki grm koji ima sjajno tamno zeleno i aromatično lišće. Ovaj rod ima tri vrste koje se većinom mešaju, a u pogodnim uslovima može da naraste od 3 pa čak i do 20 metara u visinu. Većinom raste u oblačnim predelima i subtropskim klimama sa visokim procentom vlažnosti vazduha. Ima krem bele cvetove koji cvetaju od novembra do aprila, a plod mu spada u jednu sortu masline. Brdski lovor ili tzv. kalifornijski lovor, raširen je uz Pacifik i obale Severne Amerike, od Sinaloe i poluostrva Baha Kalifornija, do Oregona. Kada se zgnječe, tamnozeleni, kopljasti i kožnati listovi ispuštaju jak miris sličan mentolu, zbog čega su ga rani evropski doseljenici zvali biber.
Zimzeleno drvo o kojem vam danas pišemo, potiče iz porodice Lauraceae. Ime vrste, kada prevedemo latinske reči, laurus, označava pobedu, i nobilis – plemenit, govori o velikom poštovanju same biljke tokom istorije. Danas govorimo o Lovoru. U našem narodu, lovor je poznat pod mnoštvom imena. Najpoznatiji naziv je lorber, a prepoznajemo je i kao davorika, zelenika, lovorika, javorika itd. Koren reči je u većini evropskih jezika isti; na engleskom govornom području, Bay laurel, francuskom – Laurier, italijanskom – Alloro, španskom – lauro, ruskom – lavr blagorodnый. Od davnina, lišće i plodovi lovora imaju primenu u narodnoj medicini. Takođe, u hortikulturi kao formalno oblikovana živa ograda ili kao stablo, a u kulinarstvu kao začin. Neke studije o poreklu govore da je prapostojbina lovora, Mala Azija, odakle se proširio po celom Sredozemlju. Uspeva u područjima gde prosečna godišnja temperatura iznosi između 10 i 16 °C, na visinama do 400 m nadmorske visine. Postoji više vrsta lovora, a najpoznatiji koje pripadaju porodici Lauraceae su: Azorski lovor, Laurus novocanariensis i Brdski lovor.
Ovo je prastara biljka, poreklom sa Mediterana, i veoma je cenjena u antičko doba. Lovor je smatran svetim drvetom. Njegove grančice simbolizovale su znak najveće časti i slave. Kao simbol trijumfa, u starom Rimu, ovenčavani su pobednici u ratovima, slavni pesnici i druge, u to doba važne osobe iz različitih oblasti. Od reči lovor, nastala je reč laureat, što je u staroj Grčkoj i Rimu predstavljao pesnika ovenčanog lovorovim vencem. Danas se taj izraz koristi za književnika ili umetnika nagrađenog najvećom nagradom. Lovorov venac je ukrašavao i glave pobednika olimpijada još od Pitijskih igara u staroj Grčkoj koje datiraju iz 568 godine p.n.e., a posvećene su bogu Apolonu. Prema legendi, u proročištu u Delfima, žvakao se lovorov list ili ga palili pa udisali njegov mirisni dim, kako bi „videli“ budućnost. Neki istorijski spisi govore o strahu rimskog imperatora Tiberija od grmljavine. Stavljao je lovorov venac ispod kreveta kako bi ga zaštitio od groma. Imperatori Neron i Klaudije su se za vreme epidemije kuge sklonili u lovorovu šumu verujući da njegovo isparavanje sprečava širenje zaraze. Grane lovora se i danas nalaze na grbu Republike Grčke. U Britaniji je kultivisan u XVI veku. Upotrebljava se u građevinarstvu, tokarstvu, za izradu drvene galanterije, za štapove, vinogradarsko kolje itd. Eterično ulje iz listova, koristi se u industriji parfema.
Laurus nobilis je savršen izbor za ljubitelje svežih začina. Njegovi listovi se koriste u mnogim jelima, dok je sam grm odličan za dekoraciju u baštama ili na terasama. U prošlosti se lovorov list mnogo više koristio u kuhinji nego danas. Kao začin, koriste se prvenstveno sveži ili osušeni listovi koji moraju biti celi i zeleni, ali se mogu koristiti i plodovi. Za listove postoji pravilo da što su zeleniji, to su kvalitetniji, dok se suvi i smeđi listovi smatraju nekvalitetnim začinom. Na tržištu se može naći i mleveni lovorov list kao samostalni začin ili u sastavu nekih začinskih mešavina. Dodaje se umacima, pečenjima, jelima od kiselog kupusa, ribljim marinadama, kiseloj zimnici, za aromatizovanje sirćeta i dr. Miris lovorovog lista dobro pristaje svim jelima i teško bi se našlo neko kojem bi lovor mogao pokvariti ukus. Lovor se jelu ne dodaje samo zbog arome već i zbog poboljšanja varenja i apetita. Neizostavan je začin kood pripreme divljači. Kod dodavanja lovorovog lista jelima, ne treba preterivati, jer u suprotnom, jelo bi moglo biti previše gorko.
Pobeda-info
