Njegovo poreklo se ne može precizno utvrditi, ali se smatra da potiče iz Azije, odakle se preko Mediterana tokom istorije proširio po čitavom svetu. Obični ili pitomi orah, Juglans regia, tema je naše današnje priče. U pitanju je listopadno drvo koje pripada istoimenoj porodici orahovki, Juglandaceae. Latinski naziv roda juglans, predstavlja skraćenicu od reči jovis, što u prevodu znači Jupiter, i reči glans – žlezda ili žir. Kada spojimo reči, bukvalan prevod bi bio – Jupiterov žir. Naziv vrste, potiče od reči regis, što znači kralj, jer je plod oraha najcenjeniji ako ga uporedimo sa ostalim srodnim plodovima iz sličnih vrsta. Na našim prostorima, veoma je cenjeno drvo i koristi se skoro svakodnevno u ishrani jer je visoko hranljiva namirnica, a mnogi ga gaje i zbog visoke cene na tržištu.
Prirodno raste u planinskom regionu Srednje i Male Azije, u mešovitim listopadnim šumama. Odgovaraju mu i kamenite i peskovite podloge, duboka, plodna, vlažna ili suva zemljišta. U Evropi se gaji kao jestiva biljka, ali i kao ukrasna vrsta u vrtovima i parkovima. Otporan je na zagađenje, brzo raste, i može da živi čak i do 400 godina. Zbog svog staništa u oblasti Male Azije, poznat je i pod nazivom persijski orah.
Orahovo stablo ima jake glavne grane i prozračnu, slabo razgranatu i široku krošnju. Može da naraste i do 30 metara. Trup je višeg i šireg obima od 1 metra i brzo se grana u guste, nagnute i jake grane. Kora, dok je drvo mlado, siva je i glatka, a kako ono raste, postaje tamnija i uzdužno izbrazdana. Dostiže debljinu do 2 cm. Korenov sistem je razgranat i jak, sa razvijenom glavnom žilom. Mladi izdanci su cilindrični, goli i gusti, prošarani zelenkasto-smeđim do sivo-smeđim nijansama. Pupoljci su veliki i imaju 2 do 4 smeđe-sive dlakave ljuske. Pupoljci na vrhu stabljika su oštri, jajastog oblika i veći od bočnih. Listovi rastu perasto, naizmenični su i neparni. Mogu biti dugi od 20 do 50 cm, a sastoje se od 5 do 9 listića. Eliptičnog su oblika, široki do 5 cm i dugi između 5 i 15 cm. U osnovi su zaobljeni, na ivicama blago nazubljeni ili celi, a na vrhu zašiljeni. Rastu na kratkim peteljkama i samo je list na vrhu veći, i ima dužu peteljku.
Orah cveta u aprilu i maju, i oprašuje se putem vetra. Cvetovi su jednopolni i jednodomni. Plod je okrugla i mala ovalna koštica koja sazreva u septembru, i veličine je od 3 do 5 cm. Zamotan je u zelenu, mesnatu, tvrdu ovojnicu smeđe boje, i debljine je oko 3 mm. Unutra se nalazi kameni plod veličine 3 – 4 cm. U čvrstoj ljusci koja ga obavija, nalazi se grudasto seme žućkasto bele boje.
Istorija značenja oraha tokom istorije, u različitim civilizacijama je izuzetno interesantna. Rimljani su veoma poštovali lekovita svojstva oraha i koristili su ga u lekovite i magijske svrhe. Verovalo se da plodovi podstiču plodnost, pa je bacanje oraha bio običaj na svadbama. Prema grčkoj legendi, Dionis, bog vina, zaljubio se u Kariju, najmlađu od tri ćerke kralja Diona. Starije Karijine sestre, spletkama su sprečile susret zaljubljenih, pa ih je besni Dion pretvorio u stene. Ožalošćena Karija je ubrzo umrla od tuge, a nesrećni, zaljubljeni Dionis, pretvorio ju je u orah, u znak večnog sećanja.
Tokom Srednjeg veka, orah je pratila loša reputacija jer se verovalo da onaj koji zaspi u hladu njegove krošnje, može oboleti od upale pluća ili neke druge plućne bolesti. Naročito je bilo rašireno verovanje da je moć oraha toliko snažna, da može da onemogući rast drugih biljaka u svojoj blizini. Tokom XVI i XVII veka, u medicini je bilo zastupljen stav da delovi pojedinih biljaka fizički podsećaju na delove ljudskog tela na koje se mogu korisno primeniti. Orah se smatrao predstavom ljudske glave, a jezgro je predstavljalo mozak. Zbog toga je mlevena orahova ljuska služila za lečenje rana na glavi, dok su jezgra oraha smatrana lekom za duševne bolesnike.
Pobeda-info
