Veruje se da začinska biljka o kojoj vam danas pišemo, spada u najrasprostranjenije, najomiljenije i najstarije na svetu. Latinski naziv biljke je Carum carvi, a pripada porodici Apiaceae ili Umbelliferae. Ime roda potiče od grčke reči kar ili kare, što znači glava, najverovatnije zbog samog izgleda cvasti. Druga narodna imena, varijante su izvedene od naziva pod kojim je nama ova biljka poznata: kimijen, kimin, kimlin, kimljen, karun, kmin, kom, krop, kumin, kuminak, pitomi i poljski kim. Raste u različitim ekološkim uslovina, i sreće se od brdskih do ravničarskih oblasti; pored puteva, na pašnjacima i livadama.
Voli sunčana i otvorena mesta, i može se gajiti skoro na svim tipovima zemljišta, od peščanog do glinenog. Najčešće raste kao divlja biljka na livadama, mada se u novije vreme sve više gaji radi začina koji se dobija od nje. Odlično podnosi niske temperature. Gaji se u zemljama bivšeg SSSR,Turskoj, Iranu, Indiji i Severnoj Africi, Poljskoj i Nemačkoj, ali ga najviše ima u Holandiji koja je i najveći njen izvoznik. Kultivacija je ograničena na pojedine oblasti u Engleskoj, Holandiji, Finskoj, Rusiji, Norveškoj i Maroku. Kada govorimo o Balkanu, zastupljen je u Sloveniji i Srbiji, uglavnom u Vojvodini. Poreklom je iz Male Azije.
Najhranljiviji i najlekovitiji deo biljke je plod, Carvi fructus, koji sadrži između 2 i 7% etarskog ulja, Carvi aetheroleum. Ulje je bistro, prijatnog mirisa i pomalo gorkog ukusa. Kim i etarsko ulje koriste se kao konzervans, korigens, i kao začin u prehrambenoj industriji. Takođe, ulje ima široku upotrebu u kozmetičkoj industriji, kao i industriji izrade raznih alkoholnih napitaka. Pored ljudi, ova začinska biljka je izuzetno važan i u ishrani životinja. Koristi se kao hrana za stoku jer blagotvorno deluje na organe varenja i povećava mlečnost krava. Jestivi delovi biljke su plod, list i koren.
Carum carvi je pored etarskih ulja i više masne kiseline, bogat i vitaminom C. Seme kima sadrži preko 100 hemijskih jedinjenja. Osim crystalline nigellone za koju se smatra da je osnovni sastojak, seme kima sadrži: timokinon, beta sitosterol, miristinsku kiselinu, palmitinsku kiselinu, stearinsku, oleinsku i linoeinsku kiselinu, proteine i vitamine B1, B2 i B3.
Plod kima je veoma bogat proteinima i mastima, i može se jesti sirov ili kuvan. Često se žvaće sirov, kako bi zasladio dah i olakšao gorušicu posle obilnih obroka. Koristi se kod bronhitisa, i čest je sastojak sirupa protiv kašlja, posebno za decu. Samleveni plod od kog se pravi kašasta obloga, može da pomogne da modrice na telu izblede. Etarsko ulje kima podstiče rad želuca i žuči. Karvon, najdominantniji sastojak ulja, ima jako dejstvo na crevne bakterije.
Ulje kima je topao rastvorivi stimulans i karminativ. Često se koristi da bi se izbegla mučnina izazvana drugim lekovima. Ulje kima sadrži, kao i ulje origana, karvakrol, a on ublažava zubobolju. Ako se stavi na parče pamučne tkanine i u šupalj zub, navodno donosi trenutno olakšanje bolova. Terapeutska dejstva ulja kima su mnogobrojna. Ono ima i antihistaminsko (antialergijsko), antiseptično, adstringensno, kardijalno, dezinfektivno, diuretičko i vermifugalno svojstvo. Može da bude od velike pomoći kod upale grla i laringitisa, a povoljno deluje i na urinarni trakt, i pomaže da se putem urina oslobode toksini. Vrlo je delotvorno u obnavljanju tkiva i korisno je kod masne kože; pomaže kod čireva i može se čak koristiti i pri čišćenju inficiranih rana. Olakšava svrab, pomaže da se iščiste akne, kao i kod problema sa kožom glave.
Pobeda-info
