Prelep ukrasni žbun koji se najčešće gaji kao ukrasna biljka u vrtovima, ali i na terasama, balkonima i u kućnim baštama, iako može da izazove smrt, može i da pomogne u lečenju različitih simptoma. Upravo iz razloga što je možemo često videti u našim krajevima, a toliko je opasna, izabrali smo Kuriku kao temu naše današnje priče. Poznata je po nazivu i pod nazivom „drvoguš“. Formiraju grmaste ivice ili žive ograde, a u kamenjarima, mogu da budu ukras tokom cele godine. Odgovara joj tlo koje ne zadržava dugo vodu, i dobro uspeva na sunčanim teritorijama. Jednom kada se ukorene, ne zahtevaju mnogo vode.
Latinski naziv ovog prekrasnog žbuna je Euonymus europaeus, i potiče iz roda kurikovki, porodica Celastraceae. Procenjeno je da ima oko 130 različitih vrsta, zimzelenih i listopadnih grmova, puzavica i nižeg drveća. Skoro sve vrste vode poreklo iz Azije. Raste u većem delu Evrope, uglavnom u srednjoj Evropi. Čest je stanovnik na teritoriji Irske, Španije, pa sve do Sicilije na jugu i Litvanije na istoku. Ima je i na Kavkazu. Raste uglavnom na rubovima listopadnih šuma, uz reke i potoke na teritorijama do 1000 metara nadmorske visine. Hrvatski pisci XIX veka, Josip Šloser i Ljudevit Vukotinović, za ovu biljku koristili su naziv „gusičevina“ ali i „klokočevina“ jer je klokoč, Staphyllea pinnata, nekad pripadao toj porodici.
Drvo kurike je veoma tvrdo, te se u prošlosti koristilo za izradu vretena za predenje vune. Razlikujemo više vrsta kurike. Obična kurika, koja je tema našeg današnjeg teksta, poznata je još od pre 70 miliona godina. Imajući u vidu da je rod kurika njen jedini predstavnik u flori Hrvatske države, otuda potiče i hrvatski naziv porodice. Ako se vratimo unazad kroz istoriju, još je antički filozof i književnik, Teofast istakao otrovnost ove biljke. Pisao je da joj cvetovi mirišu na smrt.
Deo naziva biljke koji potiče od grčke reči Euonymus, mogao bi se prevesti kao „dobrog imena/dobrog glasa“, jer su Grci imali običaj da otrovne biljke nazivaju suprotnim imenima kako ih ne bi izazvali i istakli njihovu otrovnost. Retko se koristila u lekovite svrhe, a još ređe spominjala u delima o lekovitom bilju. Izuzetak je bila nemačka travarka i propovednica, Hildegard von Bingen, koja je uporno tvrdila da kurika donosi sreću i velikodušnost, i da je njen pepeo skuvan u vinu, odlično sredstvo za umirenje bolova slezine.
U nekim monaškim zapisima iz 1240.- te godine, postoje podaci da su se semena kurike koristila protiv buba i različitih vrsta gamadi. Semenke bi se samlele u prah, a zatim bi se on posipao po kosi i odeći protiv vaši, buva i sl. Kod nekih naroda, čak se mešao sa maslacem i raženim brašnom, kako bi se dobila krema koja se utrljavala na kožu i na taj način, telo se štitilo od bakterija, buba ali i različitih kožnih oboljenja.
Već smo napomenuli da se drvo kurike koristilo za izradu vretena, ali pored toga, obradom su se pravile šahovske table i orgulje. Po nekim narodskim pričama, legenda o Trnovoj Ružici počiva na predanju da je vreteno na koje se ubola i spavala stogodišnjim snom, bilo od kurike iako nam je poznatija verzija da je ono bilo izrađeno od gloga. Postoji još jedan hrvatski naziv, „biskupska kapa“, a odnosi se na sam izgled ploda koji sa svoja četiri režnja zaista podseća na kardinalsku kapu.
U zavisnosti od vrste, može da naraste u visinu od pola metra do čak 5 metara. Takođe, u zavisnosti od vrste, stablo ima uspravnu formu, ili ide u širinu, poprimajući oblik malog žbuna. Listovi su glatki, naspramno raspoređeni, eliptičnog oblika. Blago su nazubljeni oko oboda. U jesen, poprime jarko crvenu boju. Grančice su četvrtaste i ima ih mnogo. Mladice su zelene, a kasnije poprime karakterističnu sivu boju. Neupadljivi sitni cvetovi imaju do 5 kruničnih listića, i boja im varira od zelene do žute. Oplodnju vrše insekti.
Ono što ovaj listopadni grm čini prekrasnim, jesu njegovi plodovi. Oni su tamno crveni, glatki, i imaju najviše četiri režnja. Cvetovi su purpurno ružičaste boje, veličine do 1,5 cm. Veoma su otrovni i nažalost, najčešće stradaju deca, jer ih privuku boje ploda.
Sadrži, između ostalog i alkaloide: teobromin i kofein, kao i gorki terpen. Kada se pojede plod, može da izazove ozbiljne zdravstvene smetnje, u nekim slučajevima, došlo je i do smrti. Simptomi trovanja javljaju se oko 15 sati nakon konzumiranja. Izaziva povraćanje, krvave dijareje i stomačne grčeve. Puls je ubrzan, a disanje otežano. U težim slučajevima, dolazi do oštećenja bubrega i jetre, i osoba može da padne u komu. Inače ukus ploda je gorko-sladak, oštar i često neprijatan, dok je miris blag i izrazit. Često se koristi u parkovima i vrtovima kao ukrasna biljka. Obuhvata više od 130 vrsta koje su rasprostranjene najviše na severnoj hemisferi. U Evropi, uglavnom žive tri vrste, obična, o kojoj danas pričamo, bradavičasta, E. Verrucosus i širokolisna kurika, E. Latifolius. Iako su plodovi toksični za ljude, omiljena su hrana mnogim pticama. U srednjoj Evropi, zabeležene su 24 vrste ptica koje se hrane semenkama kurike.
Euonymus europaeus se najčešće koristi kao laksativ. Zbog tog dejstva može biti opasan, te se mora koristiti u malim dozama i obavezno uz prethodnu konsultaciju sa lekarem. Veće doze mogu da deluju kao purgativ i da izazovu veće iritacije. Takođe, deluje kao ekspektorans odnosno lek za izbacivanje sluzi, što ga čini veoma korisnim za rešavanje i ublažavanje bolesti vezanih za pluća.
Ova biljka se posebno pokazala efikasnim sredstvom kada je u pitanju korigovanje poremećaja rada jetre tokom ali i nakon groznice. Ima blago dejstvo na pankreas i slezinu. Podstiče apetit. Klinička ispitivanja su pokazala da podstiče povećavanje protoka želudačnog soka.
Najčešće se koristi u lekovite svrhe, za lečenje uobičajene konstipacije, kašlja, reumatizma, hidropsije odnosno otoka koji nastaje usled slabljenja bubrežne funkcije, ali zahvata istovremeno celo telo. Takođe leči probleme sa kožom, žuticu, groznicu i dispepsiju, odnosno osećaj nelagodnosti ili bolova u predelu gornjeg dela stomaka.
Upravo iz razloga što može da bude i lek i otrov, predlažemo vam nekoliko lekovitih formula u kombinaciji sa ovom biljkom:
Esencija od kurike
Sastojci: 30 gr kore korena kurike, 115ml glicerina ( ukoliko planirate duže čuvanje) i 470 ml destilovane vode.
Priprema: Potopite biljke u vodu i ostavite tako najviše 2 sata. Vodu je neophodno dovesti do ključanja. Kuvati najviše 20 minuta. Nakon toga, procediti i ostaviti da se ohladi. U tako ohlađenu smesu, dodajte glicerin. Esencija je gotova. Flaširajte je, po mogućstvu u staklene flaše i čuvajte na hladnom i tamnom mestu. Preporučeno doziranje je 30 do 60 ml hladno, najviše do 3 puta dnevno.
Kurika kao hepatik
Sastojci: tečni ekstrakt kurike, 4 dela đumbira i sirup, Zingiber officinale.
Priprema: dobro sve izmešati. Preporučeno doziranje je 1 čajna kašikica, 2 do 3 puta dnevno.
pobeda info
