Mediteranska biljka kojoj danas povećujemo pažnju je samonikla, jestiva, ali i veoma lekovita. Pripada porodici Asteraceae. Cikorija, Cichorium intybus, najrasprostranjenija je vrsta iz svog roda. Ime roda potiče od grčke reči kichorion/ kichoreia, izvedena od reči kio, što znači ići, i chorion – poljana. Od latinskog naziva intybus, nastalo je ime vrste. Iako ima prelepe plave cvetove, cikorija se smatra korovskom biljkom. Istorijski zapisi govore o poreklu iz Južne Evrope i Azije. Danas se sreće i na teritoriji istočne Afrike. Najviše se širi na prirodnim staništima, mada se poslednjih godina sve češće gaji i u kućnim baštama. Odgovara joj zemljište uz puteve, polja, livade, uz obode šuma, ali nastanjuje i gusta neobrađena mesta. Iako voli svetla staništa, može da se razvija i na mestima gde je hladovina. Poznata je pod nazivima plava vodopija, modrica, žućenica, konjogriz, radič, ženetrga, zmijina trava, gologuza, golica, kažiput itd.
Zapisi o cikoriji potiču još iz perioda starog Egipta, jer su podaci o njenom lekovitom delovanju pronađeni na papirusu iz 1550. godine pne. Takođe, pominjana je, i veoma cenjena biljka, i u delima antičkih pisaca. Tokom VIII veka, za vreme vladavine franačkog kralja, Karla Velikog, kreće da se uzgaja u vrtovima. U nešto drugačijim uslovima, od XVII veka počinje uzgoj u Evropi. Postoje podaci da, čak i pre nego što je stigla u Evropu, korišćena kao zamena za kafu. Istorijski dokument iz 1510. godine, govori da je profesor jednog univerziteta u Padovi, S. Alpin, opisivao biljku od koje se pravi napitak sličan turskoj kafi. Danas se najviše gaji u Slovačkoj, Poljskoj, Češkoj i Belgiji.
Na prostoru Balkana, proizvodnja cikorije kao poljoprivredne kulture, počinje oko 1921. godine.
U narodnoj medicini ali i kulinarstvu, korištena je od davnina. Stari Rimljani, koristili su je kao salatu, ali i kao lek za stomačne probleme. U Crnoj Gori, tačnije Boki Kotorskoj, cikorija se češće zove žućenica i veoma je popularno povrće. U mnogim tradicionalnim jelima predstavlja jedan od glavnih sastojaka. U čast ove biljke, od 2005. godine se tradicionalno krajem maja/početkom juna u Tivtu, organizuje gastro-turistička manifestacija pod nazivom Žućenica fest, gde se predstavljaju razna jela sa cikorijom. U Liguriji, italijanskoj regiji, jedno od najpoznatijih jela je Fave e cicorie selvatiche, jelo u kome je cikorija pored pasulja, krompira, lovorovog lista, ulja, soli i bibera, jedan od najvažnijih sastojaka.
Cichorium intybus je višegodišnja biljka. Svi njeni delovi imaju mlečno beli sok koji je gorkog ukusa. Debeli koren je vretenast, a kod starijih biljaka potpuno odrveni. Primarni koren, dugačak je do 20 cm, a sekundarni mogu da dostignu dubinu i do pola metra. Iznutra, on je potpuno beo, dok je spolja tamno braon boje. Čvrsto stablo je izbrazdano uzdužno, prekriveno sitnim listovima. Krupni, perasto nazubljeni listovi su u gornjem delu sitniji, kopljastog oblika. Gornji deo biljke je veoma razgranat i na samim vrhovima, nalaze se cvasti glavičastog oblika. Ono što ovu biljku čini vizuelno jednom od najlepših, jesu cvetovi. Oni su upečatljive boje i kreću se od plavih do ljubičastih nijansi. Postoje i beli. Skupljeni su u zvezdaste cvasti, i razvijaju se na kratkim drškama na samom vrhu grana ili u pazuhu listova. Seme je sitno i tamne, gotovo crne boje. Cveta od juna do septembra.
Biljka se u potpunosti može iskoristiti: koren, listovi i cvetovi. U proleće, pre cvetanja, kada su biljke u fazi rozete, beru se dobro razvijeni donji listovi i oni iz sredine, ali nikada više od jedne trećine kako se biljci ne bi poremetio dalji razvoj. U periodu punog cvetanja, beru se grančice sa cvastima. Koren se vadi u jesenjem periodu, jer je tad najbogatijji lekovitim supstancama. On se koristi i kao jedna vrsta droge, Cichorii radix, i skuplja se u jesen. Ređe se skupljaju Cichorii herba, odnosno njeni nadzemni delovi. Tokom godina, proizvedeni su različiti kultivari: postoje ona sa zadebljanim korenom, malo krupnija, i koriste se za proizvodnju cigure tj. zamene za kafu.
Vrsta koja ima krupnije listove, ali nešto manje gorkog ukusa, koristi se u kulinarstvu kao povrće. Od kultivara, kod nas je najpoznatiji Magdeburški radič poznatiji pod imenom, Magdeburger.
Cikorija je veoma bogata vitaminima i mineralima kao što su A i B6 vitamini, kalijum, magnezijum, cink i gvožđe. U medicini, cikorija se koristi za lečenje raznih bolesti kao što je oboljenje jetre. Upotrebljava se i kao sredstvo za jačanje organizma, a potpomaže i varenje hrane. Veoma pozitivne rezultate, pokazala je upotreba u svrhu borbe protiv malokrvnosti, lečenja različitih bolesti jetre i žuči. Kao neotrovna droga, koristi se za lečenje organa za varenje. Poboljšava apetit. Pojačava izlučivanje mokraće. Odlična je hrana za dijabetičare. Njena najpoznatija svrha kod nas, jeste zamena za kafu, poznata kao divka ili cigura. Koren se najpre ispeče, potom samelje. Kada se skuva i procedi, dobijamo napitak sličan kafi.
Izvrsne rezultate, pokazala je i kada se koristi kao prirodan sedativ, jer u značajnoj meri smanjuje stres i anksioznost. Koren je bogat inulinom, a gorki ukus koji potiče iz glikozida, koristi se za poboljšanje varenja i lečenje raznih oboljenja jetre. Činjenica da je prebogata inulinom, rezultira i boljom apsorpcijom kalcijuma u organizmu, a ima i blagotvorno dejstvo na crevnu floru. Normalizuje nivo šećera u krvi.
Najčešće se koristi za ublažavanje tegoba u digestivnom traktu, kod usporenog varenja, nadimanja itd. Međutim, često se koristi i za olakšavanje eliminacije gasova, te je neretko obavezan sastojak u biljnim mešavinama koje se koriste za mršavljenje. Ima blagotvorno dejstvo na jetru i slezinu. Od cikorije je veoma lekovit i sok od nadzemnog dela i korena biljke, jer reguliše lučenje žuči. Istraživanja pokazuju pozitivne rezultate kada je u pitanju zaštitno dejstvo na ćelije jetrinog tkiva koje je izloženo toksičnim materijama.
Cikorija se kao tretman u lečenju obolelih od dijabetesa, tradicionalno koristi u Indiji. Svež sok može da se koristi i za probleme spolja, u smirivanju različitih kožnih osipa, za mašažu vlasišta, i kao sredstvo za jačanje korena kose. Čaj se preporučuje ženama posle porođaja, jer se njegovim konzumiranjem jačaju unutrašnji polni organi.
Smatra se da je ova biljka odlična za srce, jer smanjuje nivo lošeg holesterola u krvi koji je jedan od glavnih uzročnika arteroskleroze. Takođe, utiče na visok krvni pritisak što je opasno stanje za čoveka, jer može da dovede do infarkta ili šloga. Sastojci cikorije mogu pomoći i u sprečavanju stvaranja tromba. Mnoga medicinska istraživanja potvrđuju antikancerogeno delovanje konzumiranja cikorije, jer može da uspori rast tumora, i da deluje preventivno kod kancera dojke ili debelog creva. Utvrđeno je da ima i antizapaljensko dejstvo, te veoma blagotvorno deluje na bolove u mišićima i umiruje bolove izazvane artritisom.
Konzumiranje cikorije, iako je lekovita, podrazumeva konsultaciju sa lekarom. Osobe koje imaju problema sa kamenom u žuči ili pesak, kao i oni koji su alergični na ambroziju, ne bi trebalo da koriste ovu biljku.
Iako je koren divlje cikorije prebogat inulinom, kada govorimo o neželjenim dejstvima konzumiranja industrijskog inulina, on može da izazove nadutost, grčeve, gasove u crevima, dijareju i bol u stomaku. Upravo iz navedenih razloga, zabranjena je za trudnice, jer može dovesti do krvarenja, preranih kontrakcija pa čak i gubitka ploda. Cikorija nije preporučljiva ni za žene koje imaju obilna menstrualna krvarenja, jer može doći do velikog gubitka krvi.
pobeda info
