„Da imam veliku moć, makar i na kratko, učinio bih da nestane mržnja i zlo, da ljudi međusobno dijele ljubav“ – Toše Proeski.
U vreme svoje smrti, Toše je ujedinio ljude u tugovanju, kao što ih je pre toga ujedinio pesmom, u radovanju, životu, ljubavi i dobroti. Napustio nas je iznenada, ostavivši u amanet pesme, kroz koje živi njegova misija o jednom lepšem i vedrijem svetu, gde ljudi međusobno poznaju i dele ljubav.
Pre 16 godina, tog 16. oktobra 2007. godine, objavljena je vest koja je muzičku scenu Balkana zavila u crno. Toga jutra, ceo Balkan je zanemeo, Toše Proeski više nije sa nama. Mladi makedonski pevač, tragično je izgubio život u 26. godini života, u saobraćajnoj nesreći na auto-putu A3 Zagreb – Lipovac, kod Nove Gradiške. Pored njega, u automobilu su se nalazili vozač i prijatelj Georgij Georgijevski i menadžerka Ljiljana Petrović. Po izveštajima sa lica mesta, regionalna zvezda, Toše Proeski, preminuo je na licu mesta od siline udara auta u kamion. Makedonija je proglasila dan žalosti, a države sa prostora bivše Jugoslavije su mu odale počast upisom u knjigu žalosti, paljenjem sveća i tišinom.
Ličnost kao što je bio Toše, ne sreće se često. Pored glasa koji je bio dar od Boga, njega je krasila dobrota, humanost i nadasve skromnost. Porodica, prijatelji i fanovi čuvaju sećanje na njega, i danas, posle toliko godina, teško se mire da ga više nema. Njegove pesme, koje su se na glas pevale gde god da se pojavi, dale su za pravo da ga nazovemo balkanskim princem pop muzike. Iako mu je životni vek bio kratak, ispunio ga je nagradama i priznanjima za rad i zalaganje u muzici. Učesnik je i pobednik brojnih festivala, autor i izvođač najslušanijih pesama, najmlađi umetnik koji je napunio Beogradsku arenu, jedan od retkih pevača koji je izdavao albume na tržištu cele bivše Jugoslavije, bio je prihvaćen i poštovan od svoje publike i brojnih kolega.
Todor Toše Proeski rođen je 25. januara 1981. godine u Prilepu u Makedoniji. Odrastao je u Kruševu, gradu koji je najviše voleo. Njegovi roditelji Dominika i Nikola već su u najranijoj dobi spazili veliki talenat za muziku i usmeravali su svog sina prema karijeri muzičara. Kao dete pevao je u školskom horu, a prvi nastup je imao sa 10 godina, kada je na školskoj priredbi otpevao „Ave Marija“. Posle osnovne škole, upisuje srednju muzičku školu u Bitolju. Omiljeni instrument, bila mu je gitara, ali je umeo da svira i klarinet, klavir, saksofon i bubnjeve. Diplomirao je solo pevanje na Muzičkoj akademiji u Skoplju kao jedan od najboljih studenata svoje generacije i jedan je od retkih školovanih muzičara na prostoru bivše Jugoslavije. Tošetova karijera započinje 1996. godine, pobedom na festivalu „Malfest“. Prekretnicu u njegovoj karijeri donosi 1999. godina kada objavljuje svoj prvi album „Negde u noći“. U međuvremenu niže pobede na muzičkim festivalima i puni dvorane u glavnom gradu Makedonije, a i region se zainteresovao za anđeoski glas i momka posebne energije. U martu 2001. godine održao je prvi veliki koncert izvan svoje zemlje i to u Beogradu, u centru „Sava“. Od tog trenutka počinje njegova saradnja sa menadžerkom Ljiljanom Petrović i snimanje pesama na srpskom jeziku. Dolaze hit za hitom, neki od pojedinih velikih naslova su: Čija si, Tajno moja, Vo kosi da ti spijam, Ako me pogledaš u oči, Soba za tugu, Još uvek sanjam da smo zajedno, Veži me za sebe, Pratim te, Lagala nas mala, Srce nije kamen, Volim osmeh tvoj, Poljsko cveće itd.
U avgustu mesecu 2007. godine, svega par meseci pred tragičnu smrt, izdaje i poslednji album „Igre bez granica“ koji je u roku od mesec dana dostigao zlatni tiraž u Makedoniji, Srbiji, Sloveniji i Hrvatskoj. Svoj poslednji koncert održao je 5. oktobra na gradskom stadionu u Skoplju u akciji prikupljanja sredstava za obnovu makedonskih škola. To je trebalo da bude početak njegove velike turneje po regionu. Toše Proeski je sahranjen 17. oktobra 2007. godine uz najveće državne počasti u svom gradu Kruševu.
Tradicionalno, fanovi i ove godine uoči godišnjice smrti pripremaju brojne događaje u spomen na pevača.
Nosio je status zvezde, ali je sijao na drugačiji način, pobožno i uvek skromno. Njegove su pesme grejale naša srca i jesu nosile moć ljubavi, one, koje miri i spaja ljude, svih razlika i nacija. Neiskvaren slavom i prost u duši, težio je višim idealima. Taman kada je poleteo dovoljno snažno, dobio je krila, ali za večnost. Jedan jedini i neponovljivi Toše!
Pobeda – info
