Višegodišnja zeljasta biljka koja potiče iz porodice mahunarki, tema je naše današnje priče. Galega officinalis u našem prevodu ždraljevina, u narodnoj medicini naziva se i piskavica, kozja ulica, lažni indigo, francuski jorgovan, italijanska fiča, lekoviti orlovac, konjska rebra.
Pored Balkana, rasprostranjena je i u srednjoj, južnoj i istočnoj Evropi. Smatra se da potiče iz zapadne Azije i Rusije. Raste na senovitim mestima, u rovovima, jarcima i u blizini šuma. Odgovaraju joj vlažna staništa. Nalazi se na zemlji do 1300 metara nadmorske visine, ali se uspešno može uzgajati i na baštenskom tlu. Brzo se širi i ne zahteva mnogo brige. Cveta od maja do avgusta.
Ždraljevina se u narodnoj medicini koristila još od najstarijih dana. U Srednjem veku, često je korištena za lečenje poliurije, odnosno simptoma učestalog mokrenja velikih količina urina, mada se u obrnutom slučaju, koristila i za potenciranje znojenja kod ljudi obolelih od kuge. Početkom prošlog veka, klinička ispitivanja su otkrila i antiglikemijski uticaj biljke na organizam. Ono na šta se mora obratiti pažnja, jeste količina ždraljevine koja se unosi.
U medicinske svrhe, ždraljevina se bere od juna do avgusta, i koriste se njene stabljike. Zajedno sa listovima i cvetovina odsecaju se gornje stabljike, ne duže od 20 cm. Kada biljka postane neupotrebljiva u medicinske svrhe, stabljika postaje drvenasta, a ostali delovi imaju poprilično neprijatan ukus. Suši se u sušarama na temperaturi do 50 stepeni. Potrebno je mnogo sveže ždraljevine da bi se dobio 1 kg suve. Čak oko 4 kg. Sušenje na suncu se ne preporučuje. Stabljike i listovi, u osušenom stanju imaju plavo-beličastu boju.
Stabljika ždraljevine je u svojoj osnovi drvenasta i uspravna. Može da dostigne visinu od 50cm do jednog metra. Šuplja je, razgranata i bez dlačica. Biljka ima kratak višeglavi rizom. Listići su joj eliptičnog ili kopljastog oblika. Cvetovi u dugim grozdastim cvatovima, skupljeni su u pazucima listova dužinom stabljike. Venčić se sastoji od pet nejednakih listića i kreće se od bele do ljubičaste boje, dok plod ima oblik linearno cilindričnog višesemenog pasulja.
Lekovita ždraljevina se u najčešćem slučaju sreće uz visoko žbunje. Razmnožava se deljenjem na čuperke u jesen. Sorta koja zadivljuje svojim ljubičastim cvetovima, Gallega officinalis, je najrasprostranjenija. Bele cvetove ima sorta koja nosi naziv Alba. Postoji mnogo sorti ždraljevine i sve privlače poglede ljudi zbog boje svojih cvetova. Izdvajaju se i šareni hibridi među kojima je i kremasto roze, Lady Wilson.
Dokazano je da ždraljevina snižava šećer u krvi, i da na organizam deluje veoma slično insulinu. Koristi se i tokom lečenja bubrega i mokraćne bešike, uz odgovarajuću terapiju. Pored toga, uspešno leči simptome prehlade, jer se ponaša kao diuretik i dijaforetik. Izuzetan učinak ima i u cilju povećanja mleka dojilja. U svežem stanju, može da bude veoma učinkovita kada se primenjuje u cilju smirivanja reakcije kože na ubode i ujede insekata, kao insekticid protiv muva, stenica, buva i moljaca.
U današnje vreme, ždraljevina se retko koristi u svom sirovom stanju. Smatra se da je ona prava preteča metformina, leka za lečenje dijabetesa. U suštini, to je agens iz biohemijske grupe bigvanida koji potiče iz biljke koja je naša današnja tema.
Metformin se koristi u lečenju pacijenata sa predijabetesom i dijabetesom tipa 2. Upravo iz razloga što se toliko koristi u medicinske svrhe, danas se gaji i kao baštenska biljka. Ne uspeva na svim podnebljima, ali reke i obale jezera su idealno tle za razvoj.
Ono na šta se mora posebno obratiti pažnja, jeste doziranje. Klinička ispitivanja su pokazala da povećana doza leka može dovesti do fatalnog ishoda za životinje. „Žderač glukoze“, termin koji je prvi upotrebio naučnik po imenu Stern, upravo govori o značaju i uticaju konzumacije ovog agensa. Danas predstavlja osnovu terapije u lečenju pacijenata sa problemom normalizacije šećera u organizmu.
Preventivna svojstva ovog agensa, prepoznata su još pre 1500 godina pre nove ere, kod osoba koje su imale konstantan osećaj žeđi i izlučivali više od normalne količine urina koji je privlačio razne insekte upravo zbog svoje slatkoće. I narednih godina je metformin bio predmet medicinskog spora, sve do 1994. godine kada se završila dvadesetogodišnja studija koja je rezultirala zaključkom da ljudi koji koriste metformin, imaju manji rizik od smrtnosti koja je povezana sa dijabetesom, ali i srčanim udarom.
Biljka je poznata i kao krmna biljka jer je kliničkim istraživanjima utvrđeno da stimuliše laktaciju kod stoke. Upravo iz ovog razloga, veruje se da naziv galega, potiče od grčke reči koja označava „mleko“ i ega, što u prevodu znači „podsticati“.
U lečenju adenoma prostate, možete primeniti smesu: dve kašike sitno iseckanog bilja, prelijete sa 600 ml ključale vode. Ukupno vreme kuvanja je oko 3 minuta. Preporuka je da se ovaj napitak pije 6 puta dnevno, 15 minuta pre jela.
Lekovitu ždraljevinu, narodna medicina preporučuje i kod lečenja radijacijske bolesti odnosno akutnog radijacijskog sindroma ili trovanja radijacijom. Predstavlja oštećenje organizma uzrokovano velikom dozom zračenja kojoj je osoba bila izložena tokom kratkog vremenskog perioda. Količina apsorbovane radijacije u telu, određuje stepen obolevanja pacijenta.
Naša narodna medicina nudi nekoliko recepata sa lekovitom ždraljevinom u kombinaciji sa drugim travama kod dijabetesa. Konzumiranje biljnih mešavina, podrazumeva i pravilan unos nutritivnih svojstava kroz ishranu:
Sastojci: 10gr ždraljevine, 25 gr lista borovnice, 25 gr. mahuna boranije, 15 gr sušenog matičnjaka i 25 gr lista koprive.
Sastojci: 100 g stabljika virka, 100 g stabljika ždraljevine, 50 g stabljika maslačka, 50 g listova kupine, 40 g listova duda, 40 g mahuna pasulja i 40 g kukuruzne kose.
Priprema: sve pomešajte u jedinstvenu čajnu smesu. Preporuka je piti 2 do 3 šolje čaja na dan.
pobeda info
