Vrbovica ima zanimljivu istoriju koja seže daleko u prošlost. Poznata je pod imenima planinska vrbovica, kiprovina, vrbica, šumska vrbovica, kiprej, silovina, Vrbova ružica. Potiče iz porodice pupoljki, Onagraceae. Rusi smatraju ovu biljku delom svoje istorije, i tamo je poznata kao biljka od koje se pravi čuveni Ivan čaj ili koporski čaj (po selu Kopor koje se nalazi u blizini današnjeg Petrograda). Za ovu biljku, vezana je veoma intrigantna priča svetskih razmera. Rusi su vekovima fermentisali njene listove, delimično ili potpuno, sušili ih i dobijali ruski crni čaj. Jedan period istorije srednjovekovne Rusije, obeležen je uticajem ovog čaja koji je dostigao toliku moć, da se koristio kao sredstvo plaćanja.
Prvi internacionalni čaj koji se izvozio u inostranstvo je upravo čaj od vrbovice. U Britaniji, ova biljka je veoma cenjena, poznata pod nazivom Mountain ili Broad – leaved Willowherb. Britanci su bili veliki ljubitelji koporskog čaja iz Carske Rusije. Pretpostavlja se da je ovu popularnost zaslužno verovanje da može sve da izleči. Kada su formirane kolonije po svetu, Britanci se suočavaju sa preprekama vezanim za uvoz Ivan čaja, jer više nije bilo moguće uvoziti ga legalno, nego putem šverca. To mu je značajno podiglo cenu i više nije svako mogao da ga kupi. Na velikim posedima u Indiji, Kini i na Cejlonu, niču ogromne plantaže, odakle će u narednih 50 godina crni čaj preplaviti svet i postati nezaobilazni ritual većine naroda.
Na drugom kraju sveta, Istočno – indijska kompanija, pronašla je zamenu za crni ruski čaj, kamelija sinensis. Kada je osušena, zaista liči na crni, ali sadrži kofein i ima potpuno drugačiji sastav. Većina Britanaca, neprimetno je prešla na konzumaciju novog čaja. Oktobarska revolucija i dolazak komunizma, doveo je do toga da koporski čaj potpuno padne u zaborav. Rusi su i u današnje vreme nezadovoljni ovakvim tretiranjem lekovitosti i značaja njihovog čaja. Smatraju to degradacijom njegovih svojstava i postoji rečenica koju većina Rusa danas koristi, da „crni čaj izvlači kalcijum iz kostiju i da nije zdrav“. Međutim, vrbovica odnosno čaj ove biljke, i danas je u upotrebi u skoro svim zemljama, samo ima različite nazive. U Nemačkoj Berg-Weidenröschen, u Italiji Garofanino di montagna, a francusko ime, povezano je sa planinama, Epilobe des montagnes.
Uglavnom raste uz potoke, livade i staze, na šumskim čistinama. Rasprostranjena je u skoro celoj Aziji, Grenlandu i Severnoj Americi, a u Evropi, njeno stanište je uglavnom severno od Norveške i Islanda. Veoma joj prija tlo bogato kiseonikom. Bere se ili cela biljka u cvatu, ili samo listovi. Cela ubrana, suši se na prozračnom mestu koje je toplo. Nakon sušenja, biljka s usitnjava, a potom stavlja u platnene vrećice ili staklene posude. Najveću ulogu ima u lečenju prostate, te ovom problemu velikog broja muškaraca, danas i posvećujemo ovaj tekst.
Na području Sjedinjenih Američkih Država, upotrebljavana je u narodnoj medicini kao lekovita, i prvi put se pominje u delima engleskog lekara, Nikolas Kulpepera u XVIII veku. Početkom XIX veka, prešla je granice Rusije. Međutim, veliku popularnost, stiče u XX veku zahvaljujući knjigama austrijske lekarke, Marije Treben. Tradicionalno se koristi za olakšavanje mokrenja, pa je najviše koriste muškarci. Njen efekat je ogroman na poboljšanje funkcionalnosti prostate, a čaj se koristi i za ublažavanje gastro intestinalnih tegoba, smirivanje dijareje, kolitisa itd. U narodnoj medicini, izuzetne rezultate pokazala je upotreba kod problema sa kožom, raznim ekcemima i za brže zarastanje rana, a kao antiseptik, koristi se kod sprečavanja različitih gljivičnih infekcija. Kada govorimo o upotrebi vrbovice u ishrani, sveža vrbovica se koristi u kuhinji kao sveža ili termički obrađena, slično kao špargla, dok se korenje može peći, a potom samleti u prah i koristiti kao zamena za kafu.
Epilobium parviflorum je vizuelno malo neugledna biljka. Kod nas je okarakterisana kao „običan“ korov, uprkos snažnom lekovitom dejstvu. Prirodni je antiseptik, adstrigen, antiinflamatorik, antibakterik i antikarcinom. Širok spektar njenog lekovitog delovanja, dokazano je kroz niz naučnih istraživanja kroz koja su uspešno eliminisana množenja ćelija karcinoma debelog creva, kao i inhibiranje rasta ćelija karcinoma dojke. Vrbovica to postiže zahvaljujući snažnim antioksidantnim, enzim-inhibitornim i antiinflamatornim dejstvom. Prebogata je fitosterolima, flavonoidima, katehinima, taninima i fenolnom kiselinom. Sinergija ovih elemenata, dovodi do snažnog protivupalnog dejstva.
Veoma bitan organ muškog reproduktivnog sistema je prostata. Nalazi se ispod bešike i oko nje prolazi mokraćni kanal preko kog urin izlazi iz bešike. Tokom života, ovaj organ se povećava, kod mlađih muškaraca, on je veličine oraha, dok kod starijih generacija, ima veličinu npr. limuna. Njeno dobro funkcionisanje zavisi od stanja muškog polnog hormona odnosno testosterona. Ukoliko dođe do većeg povećanja prostate, stvoriće se pritisak na bešiku pri čemu mokraćni kanal može potpuno da onemogući mokrenje. Problemi koji se javljaju upalom ove žlezde, može izazvati brojne probleme od benigne hiperplazije prostate pa do raka.
Pored toga što stvara jake bolove, prostatitis izaziva i veoma često mokrenje, bol prilikom ejakulacije, ali i bol u donjem delu leđa, osećaj malaksalosti i groznicu. Kod hiperplazije, bol nije toliko velik, ali je pražnjenje poprilično otežano, mlaz mokraće je isprekidan i slab. Može se pojaviti i krv u mokraći. Na sreću, prostatitis i hiperplazija ne mogu da povećaju mogućnost oboljenja kao što je karcinom prostate . Međutim, simptomi kod ovih stanja su veoma slični: otežan početak mokrenja, čestalo mokrenje, nepotpuno pražnjenje bešike, izraženo mokrenje noću, bol i peckanje prilikom mokrenja, tokom ejakulacije, u leđima i kukovima. Rizik od pojave karcinoma se povećava nakon pedesete godine života, te se preporučuje da muškarci nakon napunjene 30-te godine, obavljaju redovan pregled i uvedu zdraviju ishranu kao preventivu. Ovo je veoma važan pregled, jer zapušteno stanje može pored svih navedenih, da izazove i dodatne probleme kao što su razne infekcije, u najgorem slučaju otkazivanje bubrega.
Za inhibiciju enzima koji su glavni uzročnici nastanka i širenja raka prostate, odgovorna je jedna od komponenti vrbovice, enotein B. Iz ovog razloga proističe preporuka konzumiranja čaja od vrbovice posebno muškarcima srednjih godina. Ona se može uneti u organizam putem kapi ili suplemenata što znatno olakšava primenu. Poznato je i da višak masti u velikoj meri negativno utiče na hormonski balans, a da manjak fizičke aktivnosti rezultira brojnim poremećajima organizma. Kontrolisana ishrana koja je bogata vitaminima, zdravim mastima i vlaknima, uz unošenje preporučene količine tečnosti, jesu dobitna kombinacija za pravilno i zdravo funkcionisanje celokupnog urinarnog trakta.
Nisu zabeleženi negativni efekti upotrebe vrbovice. Međutim, na osnovu iskustava o efikasnosti upotrebe, Evropska Medicinska Agencija preporučuje njenu konzumaciju posebno muškarcima, sa ciljem ublažavanja simptoma benigne hiperplazije prostate. Usled nedovoljnih podataka, čaj nije preporučljiv trudnicama kao ni deci mlađoj od 12 godina. Komitet EMA, potvrdio je da vrbovica ublažava simptome donjeg urinarnog trakta i da zaista može smanjiti bol i upalu. Pored velike uloge u životima muškaraca, upotreba vrbovice, preporučuje se i ženama koje imaju problema sa velikim bolovima prilikom mesečnog ciklusa praćenog jačim krvarenjem i grčevima. Vrbovica, sa svojim prelepim ljubičastim cvećem ima protivupalno dejstvo, te pored toga što utiče na pojačanje libida, smanjuje umor, stimuliše imunitet, a koristi se i u borbi protiv Alchajmerove bolesti.
pobeda info
