Zeljasta biljka iz porodice Valeranaceae raste na čitavom području Evrope, kako na vlažnim livadama, tako i na planinama, na suvim i kamenitim podlogama. Valerijana je u narodu poznata i pod nazivima odoljen i macina trava. U Srbiji, raste kao samonikla biljka u polusenovitim šumama, na livadama sa više vlage, pored reka i potoka. Uspeva na nadmorskoj visini do 2000 metara. Valerijana traži rastresita, vlažna i humusna zemljišta. Zbog sve veće potražnje, na domaćem i inostranom tržištu prešlo se na plantažno gajenje, kod nas najviše u Banatu i centralnoj Srbiji.
U upotrebi još od Antičkog doba, u vreme Hipokrata, valerijana je važila za lekovitu biljku namenjenu uglavnom za tretman ginekoloških problema. Tokom Srednjeg veka, u spisima Hildegarde iz Bingena, njena upotreba se preporučuje za olakšanje tegoba kod gihta, dok se u kasnijim zapisima, tokom XVI i XVII veka, pominje njena efikasnost kod disajnih tegoba, za poboljšanje vida, za ublaženje glavobolja, kašlja i za zarastanje ubodnih rana. Lekovito dejstvo njenog korena, dobro je poznato narodnoj medicini, gde se upotreba od XIX veka pa sve do današnjih dana tradicionalno preporučuje kod premora, nervne iscrpljenosti, anksioznosti i nesanice. Tokom Prvog i Drugog svetskog rata, tinkture valerijane su se koristile za lečenje vojnika koji su pretrpeli tzv. rovovski šok. Osim delovanja na nervni sistem, etarsko ulje valerijane pokazuje i jak antioksidantni efekat, a laboratorijskim istraživanjima potvrđeni su njegovi antibakterjiski i antigljivični efekti. Imajući u vidu da deluje umirujuće, koristi se u čajnim mešavinama za prevazilaženje straha, kao i tokom perioda odvikavanja od alkohola i pušenja. Povoljno deluje na razdražljivost, glavobolje, mučninu, bolove, grčeve i osećaj nadutosti izražene u periodu pre i tokom trajanja menstruacije, kao i palpitacije tj. osećaja “lupanja srca”, ali i probleme sa nesanicom tokom menopauze.
Narodna medicina spoljnu upotrebu čaja peporučuje kod opadanja kose, za ispiranje posle pranja. Sedativne efekte na centralni nervni sistem potvrdila su i savremena istraživanja. Nekoliko naučnih studija u kojima je učestvovalo više od hiljadu učesnika, potvrdilo je pozitivne efekte kod poremećaja sna usled nervoze. Anksiolitično, antikonvulzivno i antidepresivno delovanje aktivnih sastojaka valerijane, slično je dejstvu sintetičkih lekova. Studije su pokazale da bi upoteba valerijane mogla delovati i preventivno na smrt neurona u neurodegenaritvnim bolestima.
Naučne studije, pokazale su i povoljno delovanje aktivnih sastojaka valerijane na kardiovaskularni i respiratorni sistem koje nastaje usled efekta blagog sniženja hipertenzije, širenja krvnih sudova, inhibicije koronarnog spazma i bronhospazma. Primena valerijane je široko rasprostranjena u alternativnoj medicini, gde se koristi kao lek za nervnu napetost, razdražljivost i nesanicu, kao i za pomoć prilikom odvikavanja od pušenja. Istraživanja su pokazala da može biti korisna kod umanjivanja apstinencijalne krize izazvane naglim prestankom uzimanja diazepama.
Lekovi protiv nervoze, nesanice i stresa, koji se u Srbiji mogu kupiti bez recepta, često u sebi sadrže valerijanu. Upotrebom alkohola i lekova koji deluju kao depresori centralnog nervnog sistema, pojačava se dejstvo valerijane. Prevelika doza, može izazvati glavobolje, uznemirenost i teškoće sa buđenjem. Ne preporučuje se trudnicama i dojiljama, kao ni vozačima i osobama koje upravljaju opasnim mašinama. Prilikom pravilnog doziranja valerijane, nisu prijavljena neželjena dejstva. Obično ne izaziva fizičku zavisnost, mada je dokazano da svakodnevno uzimanje valerijane u velikim količinama (većim od preporučene doze), može izazvati apstinencijalnu krizu ukoliko se naglo prekine sa uzimanjem.
Pobeda-info
