Svetski dan zaštite životne sredine određen je ne tako davne 1972,godine u Štokholmu, a koliko smo uspeli od tada do danas da zaštitimo životnu sredinu teško je pitanje za odgovoriti. Klimatske promene se dešavaju brže od predviđenih modela i podizanje svesti o važnosti zaštite životne sredine je tema koja vremenom postaje bitnija od svih ostalih.
U svetu se na ovaj dan pokreću brojne aktivnosti u koje je uključena javnost, a koje propagiraju odgovorni odnos prema okruženju. U pomenute aktivnosti se jednako uključuje i vladin i nevladin sektor. Svetao primer je akcija koju je 2011. godine pokrenula Indija, svetski domaćin te godine, a pod nazivom „Šume: Priroda u tvojoj službi“. Kao i svake godine, planirano je više aktivnosti; radionica za preko stotinu novinara, sednica sa temom o „zelenoj“ ekonomiji, organizacija maratona, jednodnevna konferencija za žene rukovodioce. Za Indiju u kojoj živi veliki deo svetske populacije to je bio veliki uspeh.
Klimatske promene danas predstavljaju jednu od najvećih ekoloških pretnji na planeti, koja ima veliki uticaj na zdravlje ljudi, a posebno dece. Efekti klimatskih promena u najvećoj meri utiču na vodu, izazavajući nedostatak vode, njeno zagađenje ili višak vode na određenom područiju. Međuvladin panel UN-a za klimatske promene (IPCC) predviđa da će se katastrofe povezane sa vodom povećavati i po učestalosti i po težini u narednim godinama.
Evropska komisija pozvala je danas zemlje EU da pomognu u povećanju efikasnosti potrošnje vode za najmanje 10 odsto do 2030. godine, dok se Unija priprema za sve teže posledice klimatskih promena. Na osnovu predloga EK, koji nije pravno obavezujući, članice EU će same određivati svoje ciljeve u uštedi potrošnje vode. Ova preporuka je deo Evropske strategije o vodama koja je danas objavljena, a njen cilj je da se obnovi vodeni ciklus koji je duboko ugrožen zagađenjima, klimatskim promenama i uništavanju životne sredine.
Kako svako od nas može uticati na životnu sredinu? Lako. Posatite drvo, smanjite količinu vode koju koristite, ne bacajte stvari – popravite ih, vozite bicikli ili idite peške kad god je to moguće, na posao idite javnim prevozom, reciklirajte. Ako već radite sve ovo, vi ste već doprineli zaštiti vaše životne sredine.
Pobeda-info
