Počev od 1998. godine pa sve do danas, 13. novembra se u svetu obeležava Dan ljubaznosti. Ovaj dan služi kao podsetnik na pozitivan uticaj koji ljubaznost može imati na pojedinca, zajednicu i svet u celini. Sve je počelo u Tokiju, te 1998. godine, kada je održana Konferencija o ljubaznosti. Tim povodom donesena je posebna deklaracija o toleranciji i prihvatanju različitost.
U vremenu modernih tehnologija, svakodnevno možemo pročitati misli i citate na temu ljubaznosti. O ljubaznosti su razmišljali mnogi učeni ljudi. Samo neki od citata na ovu temu, iza kojih stoje poznati i nepoznati autori su:
„Ljubaznost je poput snega, ulepšava sve što pokriva.“
„Budite ljubazni kad god je moguće, a uvek je moguće.“
„Svako koga sretnete bije neku bitku o kojoj vi ne znate ništa. Budite ljubazni. Uvek.“
„Ljubaznost je postala tako retka da je ljudi smatraju flertom.“
„Kad ostavite trag ljubaznosti za sobom, tim putem se uvek možete vratiti.“
„Čovek je mnogo spremniji da osveti uvredu, nego da uzvrati ljubaznost“.
Svrha ovih citata jeste da istaknu i podstaknu dobra dela u našoj zajednici. Takođe, današnji dan možemo posmatrati kao praznik koji promoviše važnost ljubaznosti jednih prema drugima, prema sebi i prema svetu. Ne treba ljubaznost ostaviti na papiru, potrebno je svakodnevno živeti ljubaznost.
U svetu se pridaje značaj Danu ljubaznosti, posebno u državama poput: Sjedinjenih Američkih Država, Kanadi, Japanu, Velikoj Britaniji, Australiji, Italiji, Saudijskoj Arabiji itd. Formalno u našoj državi se ne pridaje važnost ovom prazniku, nema konkretnih akcija kojima bi se skrenula pažnja na neophodnost lepih manira i tolerancije u komunikaciji sa drugima. Međutim, to nas ne sprečava da se pridružimo proslavi današnjeg praznika u svetu i da pružimo primer ljubaznosti onima oko nas.
Pored svih razlika, ljubaznost je vrlina koja nas sve povezuje. Dobro ste pročitali, ljubaznost nije mana, ona je vrlina i ljudska snaga. Ona ima moć da premosti jaz između nacija. Uz ljubaznost možemo prevazići podele na osnovu boje kože, vere, pola, nacionalne pripadnosti, političkog opredeljenja i još mnogo toga.
Ljubaznost se krije u lepim rečima, saosećanju, empatiji, osmehu, brizi. Pri tome, ljubaznost ne utiče samo na druge da se dobro osećaju, već utiče i na nas. Nauka je došla do zaključka da u telu osobe koja je ljubazna dolazi do lučenja hormona endorfina koji nas čini srećnim. Takođe, luči se i hormon dopamin koje je u vezi sa pozitivnim razmišljanjem, kao i oksitocin koji umiruje nervni sistem i smanjuje krvni pritisak. Na osnovu navedenog dolazimo do zaključka da mnogo gubimo kada nismo ljubazni.
Brz život je doveo do toga da smo zaboravili na reči poput: dobro jutro, hvala, molim, svako dobro. Te reči su nam preneli naši roditelji i to je bio znak dobrog vaspitanja. Danas, čini se da su ove čarobne reči nestale zajedno sa osmehom ljudi. Ne smemo da dozvolimo da ljubaznost izumre. Ukoliko smo zaboravili na male znake pažnje, počnimo od danas da stvaramo pozitivno okruženjene. Biti ljubazan je životni izbor. Takođe, nikada pre ljubaznost nije bila toliko potrebna kao danas. Danas je sreća na našoj strani i u znak obeležavanja Dana ljubaznoti verujemo da ćete pronaći ljubaznost, ali da li će i sutra biti prisutna zavisi od svih nas.
Ljubaznost ne košta ništa, a mnogo znači.
Pobeda – info
