Čitam, dakle postojim.
Pre 29 godina (1995.) u Parizu, na današnji dan, međunarodna organizacija UNESKO, proglasila je 23. april za Svetski dan knjige i autorskih prava. Tom prilikom, više od 80 nacija je podržalo odluku, a danas se širom sveta održavaju proslave i manifestacije kako bi se prepoznao značaj kulturnog aspekta knjige i čitanja. Pored toga, ovaj dan je posvećen i autorskim pravima i zaštiti intelektualne sredine.
Dan knjige obeležava se 23. aprila zbog simbolike tog datuma za svetsku književnost. Naime, na današnji dan su preminuli Servantes, Šeksir i De la Vega.
Prvo nas nauče da hodamo, da pričamo, da pišemo slova i da čitamo. Od ranog detinjstva upoznajemo se sa knjigama. Miris hartije i korice u rukama bude prvu radoznalost u nama. Da li se sećate prve knjige koju ste dobili na poklon? Da li se sećate kada ste počeli da čitate knjige? Da li se sećate poslednje knjige koju ste pročitali? Knjige predstavljaju mnogo više od okretanja stranica na kojima je neko nešto napisao. Knjige su život, oaza mira, inspiracija i motivacija.
Ljudi znaju da budu veoma naporni i zato svi mi, ponekad, osetimo potrebu da pobegnemo na neko mesto gde se u samoći možemo prepustiti čarima čitanja. Čitanjem bežimo od stvarnosti, ali knjige su takođe i naš saveznik da nas suoče sa realnošću i sopstvenim problemima. Ne dozvolite da Vam današnji dan prođe bez pročitane stranice knjige koja vam stoji na polici i čeka na Vas.
Prošlo je mnogo vekova dok je čovek dostigao takav stepen razvitka da proizvede nešto što samo izgleda na knjigu kakvu danas poznajemo. Kada želimo da govorimo o „prvoj“ knjizi, treba da imamo na umu da se ona razlikuje od današnje. Kroz istoriju Vavilonci i Asirci su pravili tablice od gline. Na tim tablicama ispisivali su razne podatke i sve ono što žele da sačuvaju. Stari Egipćani prišli su korak bliže savremenoj ideji o knjizi. Oni su pravili neku vrstu sirovog papira od trske koja se zvala „papirus“. Služeći se mastilom od čađi, Egipćani su zapisivali pesme, priče i raznovrsne podatke pomoću hijeroglifa, odnosno slikovitog pisma.
Prva prava knjiga, kakve danas poznajemo, odštampana na hartiji jeste Biblija, izdata 1454. godine. Gutenberg, koji je izmislio štamparsku mašinu, iste godine je pre Biblije odštampao i „Pokajnicu od 31 reda“ koju je izdao papa Nikola Peti.
Knjigu su skup ideja, verovanja, znanja. Knjige svedoče o određenom vremenu, te nije čudno da su biblioteke i kulturni centri bombardovani i spaljivani u mnogim ratovima širom sveta, jer se na taj način brisalo pamćenje jednog naroda. Brisao je njihov kulturni identitet. Bombardovanje Narodne biblioteke Srbije za vreme Drugog svetskog rata uništilo je, odnosno vatra je progutala oko 300.00 knjiga, originalne rukopise, povelje, kraljevska dokumenta. Nažalost, nikada tačno nije utvrđeno koliko se i kakvo blago čuvalo u Narodnoj biblioteci, jer je izgorelo sve, do poslednje strane.
Prepustite se likovima iz Vaše omiljene knjige, jer svaka knjiga predstavlja svet za sebe i ne zaboravite da čitanje donosi brojne benefite za zdravlje.
Pobeda – info
