Srpska pravoslavna crkva i vernici slave danas praznik Hristovog vaznesenja – Spasovdan. To je i slava Beograda, koji će je obeležiti liturgijom i litijom. Uvek pada u četvrtak šeste nedelje posle Uskrsa i jedan je od deset praznika posvećenih Hristu.
Praznuje se uvek u četvrtak, 40 dana posle Vaskrsa, a deset dana pre Duhova. Spasovdan se proslavlja u znak sećanja na dan kada se Isus poslednji put javio učenicima, zapovedio im da idu po svetu i propovedaju jevanđelje. Zatim se, na Maslinskoj gori, naočigled svih uzneo se na nebo, čime je završio svoje delo spasenja.
Njegovi učenici potom su prenosili Hristovu veru svetom i time ljude spasavali u veri, odakle i naziv praznika.
Spasovdan je pokretnog datuma i uvek se obeležava u četvrtak, četrdeseti dan po Vaskrsu.
Čuveni Dušanov zakonik usvojen je na Spasovdan 1349. godine, na isti praznik i dopunjen pet godina kasnije.
Beograd slavi Spasovdan kao svoju slavu od kada je despot Stefan Lazarević 1403. godine gradu dao status srpske prestonice, u čast obnove i napretka.
Liturgijom u Vaznesenjskoj crkvi i litijom koja će proći centralnim gradskim ulicama, Beograd će danas obeležiti svoju slavu.
Na čelu Spasovdanske litije, koja će se kretati gradskim ulicama, od Vaznesenjskog do Svetosavskog sabornog hrama, biće kivot sa moštima Svetog vladike Nikolaja.
Na čelu litije biće patrijarh Porfirije i sveštenstvo.
Osim kao stočarski i ratarski praznik, slavi se i kao Krsna slava, ali i zavetina za čitavo selo.
Ne rade se danas teški poslovi, u znak poštovanja prema velikom prazniku koji, prema narodnom verovanju, može da spasi kuću od nevolje, a decu od bolesti.
Prema običajima, danas se muškarci ne briju, žene se ne umivaju, a deca ne kupaju. Ne spava se preko dana, da se ne bi dremalo preko godine.
Izvor: rts
