Priča o sezonskim poslovima postaje aktuelna pred letnju sezonu, kada se mladi, studenti, nezaposleni i drugo radno sposobni odlučuju za rad na sezonskim poslovima. Brza zarada tokom letnjih meseci zvuči veoma primamljivo, a razlozi zašto se odlučimo za radno leto su mnogobrojni.
Plaćen posao, obezbeđen smeštaj i hrana, kao i radno iskustvo, sve su to prednosti sezonskog posla. Zemlje u okruženju koje imaju more, poput Crne Gore i Hrvatske u potrazi su za sezonskim radnicima u oblasti ugostiteljstva. Portali su preplavljeni oglasima za sezonske poslove i ukoliko se odlučite da sezonu provedete na primorju, smeši vam se lepa zarada.
Međutim, u našoj državi Srbiji, potraga za sezonskim radnicima je u toku. Poslodavci, u nedostatku radne snage nude dobro plaćen rad, gde se dnevnica kreće i do 6.000 dinara, što zavisi od vrste posla, poslodavca, kao i da li se obezbeđuje hrana, smeštaj i prevoz.
Za Srbiju je karakteristično da je najveći broj sezonskih radnika potreban u oblasti ratarstva, a potom u voćarstvu, vinogradarstvu i povrtarstvu. Potrebni su radnici za branje malina, kupina… Poslednjih godina je povećana tražnja za pomoćnim radnicima na građevini. U građevini dnevnica se kreće oko 50 evra, a za poljoprivredne radove od 3.000 do 6.000 dinara.
U jednoj sezoni, na sezonskim poslovima u Srbiji angažovano je nekoliko stotina hiljada građana. Više od polovine njih angažovano je u poljoprivredi i građevinskoj industriji.
Ova oblast obuhvađena je zakonskom regulativom. Na snazi je Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima. Pomenutim zakonskim aktom uređuju se pitanja uslova sezonskog rada u određenim delatnostima, uređuje se način radnog angažovanja i plaćanja poreza i doprinosa za rad na poslovima koji su sezonskog karaktera (poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo). Lice mlađe od 18 godina života može da se radno angažuje, pod uslovima propisanim zakonom kojim se uređuje zasnivanje radnog odnosa sa licem mlađim od 18 godina života. Angažovanje na sezonskim poslovima smatra se radom van radnog odnosa. Poslodavac je dužan da sezonskog radnika upozna pre stupanja na rad sa poslovima koje će obavljati, mestom rada, trajanju radnog angažovanja, uslovima za bezbednost i zdravlje na radu, dnevnim i nedeljnim radnim vremenom, odmorom u toku rada, nedeljnim odmorom i visinom naknade za rad.
Ukoliko se odlučite za sezonski rad, potrebno je da poznajete svoja prava. Sezonski radnik koji radi osam časova dnevno ili duže ima pravo na odmor u toku radnog dana u trajanju od najmanje 30 minuta. Radno vreme sezonskog radnika ne sme biti duže od 12 časova dnevno. Potom, naknada za rad obračunava se po radnom času i isplaćuje se na kraju radnog dana ili u ugovorenom rokovima. Sezonski radnik polaže prava iz osiguranja, tačnije pravo na zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, takođe polaže pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje. Najduži period agažovanja sezonskog radnika od strane poslodavca zavisi od vrste delatnosti (u poljoprivredi 120 dana, dok je 90 dana po nekom drugom osnovu).
Pitanje sezonskog rada spada u nadležnost Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Resorno ministarstvo je tu da vodi računa o ostvarivanju i zaštiti prava po osnovu rada, a vi ukoliko se odlučite za sezonske poslove pripremite duge rukave, kremu za sunčanje, šlem za gradilište, a najvažnije od svega je oprez.
Pobeda – info
