Tokom istorije, a i danas, ova biljka se koristi u svrhu pospešivanja potencije, kao i lečenja ginekoloških problema i impotencije, uglavnom u istočnoevropskim državama, posebno u Rumuniji. Pojedina klinička ispitivanja, pokazala su zavidne rezultate u korišćenju ove biljke u procesu lečenja epilepsije. Međutim, ne postoje još uvek stabilni dokazi koji bi potpuno potvrdili uspešno lečenje ovih problema. Biljka ima evroazijsku distribuciju, uspeva svuda, od cele Evrope do severne Afrike.
Ova zimzelena tropska biljka, poreklom iz suptropskih delova Australije i Novog Zelanda, u našim krajevima se uzgaja kao sobno cveće. Poznata je pod imenima kišobran drvo, šeflera i medveđa šapa. Ime Šeflera, dobila je u čast danskog botaničara, Jakoba Kristiana Šeflera. Medveđa šapa, Heracleum sphondylium, potiče iz porodice Apiaceae, u koju spadaju i komorač, livadska krbuljica, sedmolist i divovski svinjski korov. Najviše je rasprostranjena na teritoriji Evrope i Azije.
Biljke iz porodice Apiaceae nazivaju se štitare, jer poseduju karakteristične cvasti u obliku štita. Severnoamerička vrsta Heracleum maximum, ponekad se navodi kao podvrsta, i ime je dobila po obliku lista koji podseća na šape medveda. Kao žbunolika korovska biljka, uspeva na vlažnim livadama, pored potoka i puteva, uz ivice šuma.
Zbog snage koju ispoljava u lečenju, poistovećuje se sa Heraklom, pa je i latinski naziv dobila po ovom grčkom junaku. Ime roda, Heracleum, potiče od grčkog imena Herákleion, a odnosi se na mitološkog heroja Herakla, sa epitetom sphondylium, što u prevodu znači kičmenjak, a odnosi se na sam oblik biljke.
Heracleum sphondylium može da dosegne visinu od 50 do 120 cm, a najviše do 2 metra. Iz velikih rizomatičnih korenova raste nazubljeno, šuplje stablo sa sitnim čekinjama. Listovi dostižu dužinu od pola metra. Oni su perasto složeni, dlakavi, nazubljeni. Podeljeni su na 3 do 5 segmenata. Ružičasti ili beli cvetovi, imaju po 5 latica, i raspoređeni su u velike štitove od oko 20 cm u prečniku. Cvetanje se obično odvija između juna i oktobra. U lekovite svrhe, koristi se koren i nadzemni deo biljke, koji se skuplja leti dok cveta. Po izgledu cveta, lako može da se pomeša sa angelikom, pa treba obratiti pažnju na listove.
Lišće miriše slično kao celer, te se često koristi kao začin za salate i supe. Biljka sadrži arginin, glutamin, galakten, araben, holin, sterol, kumarinske heterozide, bjelančevine, masti, ugljene hidrate, vitamin C i karotin. Hranljiva vrednost joj je svega 50 kalorija. Šuplja stabljika može da poraste do jednog metra. Ima gorak ukus, a mirisom podseća na šargarepu. Plodovi su slični kimu, malo su krupniji, sadrže obilje eteričnog ulja i takođe se mogu koristiti kao začin u supi i drugim jelima, hlebu i pecivima. Za jelo se koristi i koren, koji obiluje skrobom i šećerom, a stavlja se u supe i variva.
Klinička ispitivanja, potvrdila su da čaj podstiče apetit kod dece i odraslih, reguliše varenje, snižava krvni pritisak. Kod hipertenzije deluje postepeno i dugo, bez posledica na srčani mišić. Takođe, širi periferne krvne sudove, podstiče izbacivanje tečnosti iz organizma i smanjuje ureu u krvi. Kao narodni lek, preporučuje se protiv dijareje praćene grčevima, i kod katara creva. Obloge od usitnjenog lišća i korena, mogu da se stavljaju na čireve na koži, i mesta uboda insekata.
Šeflera ili medveđa šapa je otrovna biljka. Uglavnom može izazvati samo iritacije na koži svojim listovima ili sokovima, ali na sreću, reakcija traje par minuta. U ređim slučajevima, može izazvati otežano disanje ukoliko se proguta. Toksičnost nije visoka, ali je preporuka držati je van domašaja dece i kućnih ljubimaca.
Pobeda-info
