Na današnji dan, 26. marta, pre tačno 25 godina, pilot major Zoran Radosavljević, poleteo je pravo u smrt, ali ne i u zaborav. Srpski vitez, Zoran Radosavljević je braneći svoj narod od Nato agresora herojski poginuo. Poslednje reči upućene iz nebeskih visina bile su: „Bežim u oblake“. Od tog trenutka vinuo se u nepregledno plavetnilo za večnost.
Naredne redove posvećujemo majoru Vojske SR Jugoslavije i pilotu Ratnog vazduhoplovstva koji je herojski poginuo treći dan bombardovanja SR Jugoslavije od strane Nato alijanse, kada su MIG-29 kojim je on upravljao pogodili višestruko jači agresori na nebu iznad Majevice u Republici Srpskoj. Zoran je bio najmlađi pilot lovac i poginuo je braneći srpsko nebo.
Nikad zaboravljena 1999. godina donela je veliko stradanje i patnju jednom malom narodu na Evropskom kontinentu. Do tog trenutka u istoriji modernog ratovanja nije zabeležena neravnopravna bitka koja se vodila nad nebom tadašnje SR Jugoslavije, a današnje Republike Srbije. U proleće 1999. godine vedro nebo nad našom otadžbinom je parao zvuk oko 600 najsavremenijih lovaca i bombardera. Naspram njih u ljutu bitku za slobodu i čast uputilo se 14 aviona MIG -29 Vojske Jugoslavije, u tehničko neispravnom stanju, gotovo onemogućeni za borbu. Uprkos takvim uslovima nijedan pilot nije pogazio svoju zakletvu, nijedan od pilota nije kazao „neću“.
Nebo očarava ljude, a mnogi sanjaju da se vinu u oblake, ali samo najhrabriji to ostvare. Biti vojni pilot je poziv za odabrane. Sveta profesija u kojoj se leti visoko poput orla i čuva nebo nad Srbijom. Pilot Zoran Radosavljević bio je jedan od njih. Kada je poleteo sa aerodroma u Batajnici 26. marta 1999. godine, u njegov MIG -29 mnogi su gledali sa nadom, međutim sudbina mu nije bila naklonjena. Izgubio je život baš kako i nalaže vojnička čast, u čizmama, u svojoj 34 godini života.
Zoran Radosavljević je rođen 26. februara 1965. godine u Prištini. Potiče iz oficirske porodice. Njegov otac Svetozar, bio je vojno lice pri JNA, te se zbog prirode posla često selio iz jednog u drugi grad. Zoran je detinjstvo proveo širom stare Jugoslavije, od Skoplja, preko Kruševca do Beograda. Kao dete maštao je da postane pilot. Osnovnu školu „Starina Novak“ završio je u Beogradu, a potom upisuje Vojnu gimnaziju, a zatim put obrazovanja nastavlja na Vojnoj akademiji. Kao student se naročito isticao. Završio je Vojnu akademiju i Saobraćajni fakultet. Magistrirao je na temu satelitske navigacije svega par meseci pred smrt. Karijeru vojnog pilota započinje u Beogradu 1986. godine kao pilot-lovac na avionu MIG -21. Godine 1992. biva unapređen u čin kapetana prve klase.Tada stiče i prvo borbeno iskustvo na MIG-21. Iste godine Zoran završava preobuku na avionu MIG-29 i postaje najmlađi pilot u eskadrili Migova 29 JRV. Te 1999. godine po položenom magistarskom radu upisuje doktorske studije, gde počinje rad na doktoratu iz oblasti GPS uređaja. U vreme početka Nato agresije 24. marta 1999. godine, Zoran je bio u svojoj jedinici – 127. lovačkoj avijacijskoj eskadrili „Vitezovi“ koja je bila smeštena na aerodromu Batajnica. Treći dan po početku bombardovanja stiže naredba da se u popodnevnim časovima poleti i suprostavi Nato avijaciji. Zoran Radosavljević iako mesecima pre toga nije imao letove, zajedno sa kolegom pukovnikom Slobodanom Perićem izvršava naredbu. Po svedočenju pilota Perića, posle silnih manevara u vazduhu i izbegavanja Nato raketa pogođeni su obojica. Avion majora Zorana Radosavljevića prema zvaničnoj verziji, oboren je u širem rejonu Loznice, ali su olupina i telo pronađeni odmah uveče od strane dvojice dečaka nedaleko od mesta Teočak kod Bijeljine u rejonu Majevice, na teritoriji Republike Srpske. Pukovnik Slobodan Perić se spasio iskakanjem, a na žalost za Zorana nije bilo spasa.
Pilot Zoran Radosavljević posmrtno je odlikovan Medaljom za hrabrost i unapređen u viši čin. Glavna ulica u beogradskom naselju Batajnica danas nosi njegovo ime. Po njemu je nazvana i godišnja nagrada, koja se od 1999. godine dodeljuje najboljem studentu odseka za vazdušni saobraćaj na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu. S obzirom da je njegova velika ljubav pored letenja bilo i jedrenje, nakon njegove pogibije jedriličari iz JK Polaris i JK Lamar započeli su sa održavanjem memorijalne jedriličarske regate koja nosi njegovo ime – Zokijeva regata.
I posle 25 godina sećanja ne blede. Sa stegnutim glasom i tugom u očima i danas se sećamo velike žrtve koju su, u 78 dana bombardovanja položili naši heroji. Brojne civilne i vojne žrtve, kojima je iznenada i nasilno otgrnut život, postali si simbol, inspiracija i primer patriotizma i morala, mnogim generacijama. Njihova imena su ispisana velikim slovima u srpskoj istoriji.
Piloti koji su otišli u visine da bi oblake sive uklonili, pored Zorana Radosavljevića su i Žitova Đurić, Ljubiša Veličković i Milenko Pavlović. Neka im je večna slava i večno im hvala.
Pobeda – info
