U najlekovitije biljke Mediterana, uvrstili su ga Grci. Arapi su mu dali ime, a Biblija ga je proslavila. Reč je o rogaču, Ceratonia siliqua, biljci koja je vezana za legende o nastanku nekoliko evropskih naroda. Potiče iz porodice bobova, Fabaceae. Smatra se idealnom alternativom čokoladi, a zbog svog slatkog ali nežnog ukusa, može se koristiti kao brašno ili prah, dok je u našoj kulturi, najzdravija zamena za kakao. Rogač je prepoznatljiva biljka hiljadama godina unazad, a njegovo lekovito dejstvo poznato je još iz perioda antičke Grčke, gde se upotrebljavao kao lek skoro 4000 godina. Interesantna činjenica vezana za ovu biljku dolazi iz XIX veka, i vezana je za vokalne izvođače. S obzirom da se pokazao kao odličan lek protiv upale grla, britanski hemičari su mahune rogača prodavali pevačima. Žvakanje mahuna može značajno da doprinese zdravlju glasnih žica i efikasno umiruje i čisti nadraženo grlo.
Ova zimzelena biljka odnosno drvo, ima plod koji izgledom podseća na grašak. Odlično podnosi zimske temperature, mada najbolje uspeva na toploj mediteranskoj klimi, iako ne podnosi dobro preveliku količinu vode u podlozi. Naučni naziv roda je Ceratonia. Vodi poreklo od starogrčke reči κεράτιον (tako se nazivao plod rogača), atribut vrste siliqua, što je bila latinska reč za mahunu. Naziv „karat“, jedinica je za masu dragog kamenja i takođe vodi poreklo od iste starogrčke reči, impliciraući da se na Bliskom istoku zlato i drago kamenje merilo semenom rogača. Uniformna masa je 0,2 grama. Upravo toliko i danas iznosi standarnizovan karat.
Rogač raste i uzgaja se u mediteranskim zemljama (Španiji, Portugalu, Italiji, Kipru, Malti, Turskoj itd.), suptropskim predelima, u Indiji, Argentini i Brazilu, u severnoj Africi (Egipat), na Bliskom istoku (Palestina, Izrael, Sirija), u Centralnoj Americi, i na crnomorskoj obali Kavkaza. Uzgaja se vekovima, i zato je teško odrediti prvobitno stanište. Istraživanja upućuju da najverovatnije vodi poreklo sa Bliskog istoka. Raste na suvom, kamenitom tlu, puštajući snažno korenje u pukotine. U Grčkoj, Turskoj, Portugaliji, Španiji, na Malti, Siciliji i Kipru, proizvodi se sirup od rogača, koji se smatra veoma zdravim zaslađivačem, jer sadrži značajnu količinu kalcijuma. Ovaj sirup sadrži tri puta veću količinu kalcijuma od mleka. Ima pomalo jak ukus, pa se obično meša sa sokom od pomorandže.
Ceratonia siliqua karakteriše nisko drvo. Najviše što može da naraste (samo određeni rodovi), je do 15 metara. Ima jak i dubok koren. Kora drveta je glatka, a list parno perast sa 3 do 5 pari liski, dužine oko 16 cm. Liske su kožaste strukture i ovalnog oblika. Tamno zelene su boje. Biljka cveta u periodu od septembra do polovine oktobra, a cvetovi su neupadljivi i sitni, raspoređeni u grozdastim cvastima. Mahuna je najpoznatiji deo biljke. Ona je krivudava, dužine do 20 cm i ljubičastosmeđih nijansi. Sadrži do 15 crvenkastosmeđih semena, kožasto-mesnata je, jestiva i ono što je veoma važno, zrela je godinu dana nakon cvetanja. Slično kao drvo kivija, i rogač ima pol i da bi došlo do roda mahuna, neophodno je ukrstiti muško i žensko drvo. Plodovi ove biljke, mogu se očekivati nakon 6 do 8 godina. Seme karakteriše izrazito tvrda semenjača. U kilogramu ima oko 5000 zrna. Maksimalan porast i produktivnost dostiže oko 100. godine, a može da živi do 200 godina.
Na početku teksta, spomenuli smo antičku Grčku. Grci su prvi uzgajali rogač. U doba starog Rima, solidus se nazivao zlatni novčić i težio je 24 semena rogača što je oko 4,5 grama. Stari Egipćani su ga godinama koristili kao lek, dok su ga Španci koristili protiv gladi i neuhranjenosti. Poznat je i pod nazivom „hleb svetog Jovana“ jer se, po predanju, Jovan Krstitelj hranio rogačem dok je živeo u pustinji.
S obzirom da je rogač prirodno bogat vlaknima i nema kofein, idealan je za ljude sa povišenim krvnim pritiskom. Njegova vlakna nas duže drže sitim, kontrolišu nivo šećera u krvi. Pored toga, reguliše nivo holesterola u krvi, uz pomoć antioksidanata polifenola. Utvrđeno je da galska kiselina uklanja slobodne radikale i ubija ćelije karcinoma.
Kada govorimo o samim mahunama, one se u ljudskoj ishrani mogu upotrebljavati kao sveži plodovi, ali i osušeni. Svakodnevna konzumacija, dokazano utiče na poboljšanje funkcionisanja i stvaranja ravnoteže crevne flore. Utiče i na smanjenje telesne težine. Rogač često ljudi poistovećuju sa čokoladom. Međutim, on je mnogo zdraviji od nje i kakaa, jer ima dvostruku količinu kalcijuma nego što je to slučaj sa kakaom. Ne sadrži jedinjenja koja izazivaju glavobolje i migrene. Odličan je izvor vitamina A, B2, B3, B6, i minerala kao što su kalcijum, magnezijum, cink, selen, mangan i kalijum. Ne sadrži masti i kofein. Ono što bi moglo da mu se zameri, jeste da za razliku od kakao praha, ima više šećera i ugljenih hidrata.
Lekovitost konzumacije rogača ima širok opus dobrobiti za naš organizam, te je preporuka uvrstiti ga u redovnu ishranu. Imajući u vidu da je prirodno bogat vlaknima i da ne sadrži kofein, veoma je poželjan u ishrani ljudi koji se bore sa visokim pritiskom. Takođe, pokazao se veoma blagotvoran za zdravlje očiju i kože usled visokog nivoa vitamina A i B2 koje sadrži. Samim tim, smanjuje se holesterol, umanjuje rizik od srčanih oboljenja jer sadrži polifenole, antioksidante koji smanjuju rizik od srčanih bolesti, olakšavaju se stomačne tegobe i uspešno se leči dijareja. Tanini iz rogača imaju isušujući efekat na digestivni trakt, koji pomažu u suzbijanju toksina i sprečavaju širenje bakterija u crevima. Već smo napomenuli značaj kalcijuma u rogaču. Jedna kašika rogača sadrži čak 42 mg kalcijuma. Minerali pozitivno utiču na balans tečnosti u organizmu, štite ćelije, membrane i kosti. Njegovi vitamini potpomažu pravilnom radu metabolizma, grade tkiva i omogućavaju telu da bolje koristi energiju ugljenih hidrata, masti i proteina.
Zbog svojih specifičnih svojstava, guma od semena rogača je osnovni sastojak lekova (ekstrakta, sirupa, napitaka) koji se koriste za: lečenje bolesti gornjih disajnih puteva kao što su prehlada, upala krajnika, kašalj, promuklost, lečenje i prevencija bolesti usne duplje (gingivitis, parodontitis, stomatitis). Zbog visokog sadržaja pektina, fibrina i lignina u mahunama, proizvodi od rogača pozitivno utiču na crevnu floru, smanjujući sadržaj patogenih bakterija, povećavajući broj „korisnih“ laktobakterija. Vlakna sadržana u rogaču pružaju trostruki efekat: pretvaraju tečnost u koloidni gel, pospešuju opuštanje crevnih zidova i stimulišu pravilno funkcionisanje creva. Kao lekovita i dijetetska sirovina koriste se mahune rogača (Ceratoniae fructus). Od njihovog perikarpa, dobija se sirup, pekmez, melasa, Siliqua dulcis, i brašno. Od endosperma semena dobija se guma iz semena rogača (karuba guma) koja je kao zgušnjivač, stabilizator, emulgator (aditiv E 410) odobrena za upotrebu u prehrambenoj industriji Ruske Federacije i navedena je u Farmakopeji Rusije kao pomoćna supstanca.
Rogač se preporučuje u umerenim količinama posebno trudnicama, jer može da dovede do neželjenog gubitka težine i smanjenja nivoa šećera u krvi. Potpuno je bezbedan za upotrebu, ali može da izazove alergijske reakcije kod osoba koje su već prethodno utvrdile da su alergične na orašaste plodove i mahunarke. Preporuka je da, ako tek uvodite rogač u svoju ishranu, to krenete da radite sa manjim količinama. Neželjena reakcija, ukoliko do nje dođe, može da se javi u vidu crvenila i osipa, groznice i otežanog disanja.
pobeda info
