Moskva pokrenula istragu napada na Krimski most, a Vladimir Putin naglašava da rusko Ministarstvo odbrane sprema odgovor. Sporazum o izvozu žita preko Crnog mora prestao da važi. Rusija odbila da odobri produženje, ističući da se ne primenjuje deo sporazuma koji se tiče nje. UN, EU, SAD i Britanija pozivaju Moskvu da preinači odluku.
Most koji povezuje Rusiju sa anektiranim poluostrvom Krimom, ponovo je bio meta napada koji je izveden pomorskim dronovima.
Izvori iz Kijeva tvrde da je izveden kako bi se otežalo snabdevanja ruskih trupa na jugu i istoku Ukrajine. Šteta je ogromna, drumski saobraćaj je potpuno obustavljen, dok se železnički odvija bez većih problema.
Muškarac i žena su poginuli, dok je njihova ćerka povređena.
Ruski Nacionalni antiteroristički komitet saopštio je da je pokrenut krivični postupak.
Vladimir Putin istakao je da rusko Ministarstvo odbrane priprema predloge za odgovor na napad. Putin je napad nazvao okrutnim i besmislenim činom, istakavši da most mesecima nije korišćen za snabdevanje ruskih snaga koje se bore u Ukrajini.
Marat Husnulin, zamenik ruskog premijera, kaže da će Krimski most biti u potpunosti obnovljen do 1. novembra.
Most dugačak 19 kilometara bio je oštećen i u eksploziji u oktobru prošle godine. Moskva je za taj napad optužila ukrajinske snage bezbednosti. Kijev je indirektno priznao odgovornost tek nekoliko meseci kasnije.
Prestala je da funkcioniše i crnomorska inicijativa za izvoz žita.
Rusija je odbila da produži sporazum potpisan pre godinu dana, povukla je garancije za bezbednost plovidbe i zatvara pomorski humanitarni koridor u severozapadnom Crnom moru.
Poziva Zapad da ispuni svoje obaveze iz sporazuma i ukine sankcije za rusko đubrivo i hranu. „Čim budu ispunjeni naši zahtevi, ruska strana odmah će nastaviti da sprovodi ono što je dogovoreno“, kaže portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da se sve mora učiniti kako bi se crnomorski izvozni koridor žitarica i dalje koristio, čak i bez Rusije.
UN, EU, SAD i Britanija pozivaju Moskvu da preinači odluku.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen odluku Rusije naziva ciničnim potezom. Dodaje da će Brisel će nastaviti da radi na obezbeđivanju prehrambene sigurnosti za siromašne zemlje.
Portparol britanskog ministarstva spoljnih poslova optužuje Moskvu da koristi hranu kao oružje.
Turska, koja je jedan od potpisnika sporazuma, nada se da će diplomatska inicijativa uroditi plodom. Predsednik Erdogan očekuje i skori razgovor s ruskim kolegom Putinom, pre njihovog zvaničnog susreta u avgustu.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guteres žali zbog odluke Moskve, navodeći da će cenu platiti stotine miliona ljudi koji se suočavaju sa glađu i visokim troškovima života.
Izvor: rts, tanjug
