„Gospode i Vladaru života moga, duh lenjosti, mrzovolje, vlastoljublja i praznoslovlja ne daj mi. Duh celomudrenosti, smirenoumlja, trpljenja i ljubavi, daruj meni, slugi Tvome. O Gospode Care, daruj mi da sagledam svoje grehe, i da ne osuđujem brata svoga, jer si blagosloven u vekove vekova. Amin“
– Molitva posta ( sveti Jefrem Sirin)
Za pravoslavne vernike danas, 18. marta počinje najstrožiji post Crkve koji nosi naziv Veliki ili Vaskršnji post ili Časni post. Kako i sama reč kaže, Vaskršnji post se završava praznikom Vaskrsenja Isusa Hrista – Vaskrsom, koji se ove godine praznuje 5. maja.
Datum početka posta zavisi od datuma praznovanja najvećeg hrišćanskog praznika Vaskrsa. Pre praznika Vaskrsenja traje dug pripremni period pokajanja i posta, koji uključuje sedmonedeljni Veliki post. Pred nama je sedam nedelja Velikog posta koji nas vodi ka najvećem hrišćanskom prazniku Vaskrsenju Hristovom. U vreme ovog posta vernici se uzdržavanju od mesa, jaja, sira, mleka, dakle hrane sa životinjskim masnoćama. Međutim, kao što stomak posti od masne hrane, oči treba da poste od zlih pogleda, uši da ne slušaju pogrdne stvari, usta da ne izgovaraju zle reči, mozak da ne misli o zlu, ruka da ne čini zla dela, noge da nas vode Hristovim putem koji je jedini ispravan.
U pravoslavnoj veri naziv „Veliki post“ nam govori o posebnoj važnosti i dužini trajanja posta, a naziv „Časni post“ nam govori o vremenu stradanja Hristovom i Njegovom razapinjanju na Časni krst.
Danas je Čisti ponedeljak, prvi dan Velikog posta, a cela prva nedelja važi za Čistu nedelju. Druga nedelja Vaskršnjeg posta je Pačista nedelja i treba je ispostiti na vodi od ponedeljka do petka, dok je u subotu i nedelju dozvoljeno jesti hranu spremljenu na ulju. Treća nedelja posta je Krstopoklona nedelja, kada se vernicima koji su stupili u podvig posta iznosi Časni krst na jutrenju na poklonjenje i celivanje. Četvrta nedelja je Sredoposna, jer je u to vreme sredina posta. Peta nedelja posta se naziva Gluvna, u toku koje se ne peva, ne igra i ne svira. Šesta nedelja je Cvetna, a Sedma i poslednja sedmica pred praznik Vaskrsenja je Stasna ili Velika nedelja. Najznačajniji dan u toj nedelji je Veliki petak, jedini dan u godini kada u pravoslavnim hramovima nema jutrenja niti bogosluženja.
Post podrazumeva fizičko uzdržavanje od hrane i pića što predstavlja formalni deo, a post obuhvata i suštinski deo, a to je uzdržavanje od svakog zla. Post nije stvar načina ishrane. Istinski post podrazumeva promenu srca i volje, povratak Bogu. Dani posta ne treba da budu dani potištenosti, već dani radosti zbog pokajanja, a žalosti zbog grehova koje smo počinili. Post može da bude čak i štetan ako nije sjedinjen sa molitvom (rečeno je u Novom zavetu). Post i molitva treba da budu sjedinjeni sa ljubavlju prema bližnjima, pomoći i praštanja. Vodilja svakom hrišćaninu tokom Velikog posta treba da bude sjedinjenje sa Bogom u svetoj tajni pričešća.
Svim pravoslavnim vernicima želimo srećan i Bogom blagosloven početak Velikog posta.
Pobeda – info
