Poslednjih dana, Crnu Goru zahvatio je veliki požar koji se proširio na više mesta. U jeku turističke sezone najteže stanje na terenu je na području glavnog grada Pogdorice, ali i u nekim primorskim mestima. Od Pipera i Kuča, preko Đurkovića i Gornjih Kokota, pa sve do priobalne Buljarice. Visoke temperature, jaki vetrovi i suša pretvorili su plamen u stihiju koja je proždrala šume, ugrožavala kuće i gušila ljude gustim dimom. Meštani su bespomoćno gledali kako vatra guta sve pred sobom, a vatrogasci su danima, na ivici snage, pokušavali da je obuzdaju.
U tim najtežim trenucima, Srbija je na komandu predsednika Aleksandra Vučića, bila prva koja je poslala pomoć. Naši piloti i vatrogasci došli su sa specijalizovanim helikopterom Ka-32, spremni da gase plamen i tamo gde je najopasnije. To nije bila samo tehnička pomoć to je bilo bratsko pružanje ruka kao što je bilo nebrojeno puta kroz istoriju.
Srbi i Crnogorci dele istu krv, isti hleb, istu veru i isto sećanje na zajedničke borbe i pobede. Mnogi žele da nas razdvoje, da istaknu razlike, ali kada plamen zapali šumu i kad se život nađe u opasnosti, razlike postaju beznačajne. Tada ostaje ono što smo oduvek bili jedan narod. Slike sa lica mesta dirnule su mnoge. Društvene mreže i medije su preplavili emotivni kadrovi koji su terale suze na oči. Plakali smo gledajući ljude koji, iako u strahu i gubitku, osećaju olakšanje kada vide da pomoć stiže. I ta pomoć je stigla odmah, bez kalkulacija i bez pitanja „zašto“. I ta pomoć je došla od najbližeg, od Srbije.
Danas je najvažnije da se Crna Gora oporavi, da se priroda obnovi i da ljudi ponovo dišu čist vazduh. Ali jednako je važno da se setimo kada brat pomogne bratu, to je poruka koju nijedna politika i nijedna podela ne mogu izbrisati.
Pobeda – info
