Republika Srbija se krajem prošle godine suočila sa ozbiljnom situacijom prilikom
iskakanja cisterne sa amonijakom iz šina. Brzom reakcijom nadležnih službi iz brojnih resora,
između ostalog i Ministarstva zaštite životne sredine, izbegnuta je ekološka katastrofa. Incident u
našem okruženju naveo nas je da razmislimo i potražimo odgovore na brojna pitanja. Koliko smo
kao pojedinci upoznati sa preradom, rukovanjem i skladištenjem opasnih materija, odnosno
hemikalija.
Upotreba hemikalija se drastično povećala zbog ekonomskog razvoja u industriji,
poljoprivredi i transportu. Kao posledica toga dolazi do izlaganja čoveka i prirode velikom broju
hemikalija. Hemikalije mogu imati neposredne, akutne i hronične efekte. Svetska zdravstvena
organizacija navodi da oko 47.000 ljudi nastrada na godišnjem nivou od posledica trovanja
hemikalijama. Nekontrolisani ispust i rukovođenje opasnim materijama mogu imati negativan
uticaj na biljni i životinjski svet, stoga je potrebno realnu opasnost svesti na minimum. Opasne
materije su od davnina poznate i prisutne u našoj okolini. Opasne materije su sirovine, proizvodi
ili poluproizvodi koje zbog karakterističnog hemijskog sastava imaju veoma rasprostranjenu
upotrebu.
Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine obezbeđuje uslove za kvalitetno,
efikasno i bezbedno upravljanje hemikalijama, odnosno opasnim materijama.
U Srbiji su na snazi pozitivno pravni propisi koji regulišu materiju upravljanja opasnim
otpadom i hemikalijama. Pored poznavanja zakonskih regulativa potrebno je poznavanje mera
prevencije, svesti o opasnosti i pravovremenog delovanja, kako bi se izbegle štetne posledice po
život i zdravlje.
Lica i organizacije koji rukuju i proizvode opasne materije moraju biti stručno
osposobljeni i da se neprestano usavršavaju iz pomenute oblasti. Njihovo zdravstveno stanje
mora biti dobro i potrebno je periodično proveravati na specijalističkim pregledima. Takođe,
licima se mora dati na korišćenje zaštitna oprema koja je propisana, a pravilno korišćenje
opreme mora da podleže nadzoru. Klasifikacija opasnih materija podrazumeva rukovanje:
eksplozivnim materijama i predmetima, gasovima, zapaljivim tečnostima i čvrstim materijama,
otrovnim materijama, radioaktivnim materijalima i ostalim opasnim supstancama.
Sve navedeno može doći u kontakt sa čovekom putem udisaja, konzumiranja hrane i
pića, kontaktom preko kože i očiju. Opasne hemikalije čuvaju se u originalnoj ambalaži, u
slučaju da su uskladištene na drugi način, obavezno je vidljivo naznačiti da je u pitanju
konkretna vrsta hemikalija. Kada je u pitanju transport opasnog tereta, njime se obuhvata utovar
i transport od otpremnog do uputnog mesta, potom zadržavanje opasnog tereta u vozilu, cisterni i
kontejneru.
U lancu odgovornosti rukovanjem, transportom i skladištenjem opasnih materija,
odgovornost je na svima. Od donosioca zakona, do rukovodioca sektora, pojedinca na
izvršavanju zadataka, do mašinovođe, radnika na izgradnji pruga, svi mi kolektivno upravljamo
našim životima i snosimo posledice za stanje životne sredine. Budimo odgovorni i čuvajmo
prirodu za buduće generacije.
Pobeda – info
