Mlad čovek u današnje vreme ima sve manje slobodnog vremena, preokupiran poslom i obavezama, što predstavlja glavni razlog zanemarivanja bavljenjem drugim delatnostima, poput poljoprivrede.
Zašto baš poljoprivrede? Hrana je lek, a život u gradovima, gde je centar aktivnosti, dovodi do migracije stanovništva i do prehrane koja je industrijska. Sve više čujemo priče o zdravoj ishrani, povratku života na selo, a da bi se mladi ljudi upustili u gajenje povrća i voća, pored znanja, radne snage, potrebno im je i vreme.
Možda vam zvuči neverovatno, ali možete putem pametnog telefona, iz kancelarije da zalite vaš paradajz u stakleniku ili da proverite vlažnost zemljišta. Izum pametnog staklenika nosi ime mladog inženjera elektrotehnike, Nemanje Pavlovića. On je spojio tehnologiju i poljoprivredu i omogućio da radimo puno radno vreme, ali da naša bašta ne trpi.
Tim sačinjen od iskusnih poznavaoca poljoprivrede, razvoja softvera, elektronike, automatike, dizajna, konstruisao je prvi prototip pametne staklene bašte u banatskom mestu Omoljica. Pametni staklenik funkcioniše po principu unapred definisanog programa navodnjavanja i prehranjevanja povrća. Pomenuti izum izgrađan je od metalne konstrukcije i staklenih prozora. Na dnu se nalazi folija koja biljke čuva od štetočina, a ispod nje prolaze creva kojima dohrana i voda dolaze od rezervoara smeštenih nadomak staklenika.“Mozak“ovog staklenika nalazi se u sandučetu iznad ulaza. Zahvaljujući senzorima bašta može sve sama da reguliše, a može se prilagoditi i potrebama korisnika. A šta je veoma dobro u celoj priči, staklenik radi korišćenjem solarne energije. Bašta sama reguliše temperaturu, količinu svetlosti, prehrane za biljke i navodnjavanje. Najveća prednost ovakvog pristupa proizvodnji poljoprivrednih proizvoda je mogućnost gajenja ukusnog i kvalitetnog povrća uz male količine uloženog vremena. Jedini fizički posao u toku sezone se svodi na branje paradajza na primer, skraćivanje stabiljke, čupkanje zaperaka.
Ovim potezom mladih stručnjaka polako se uvode sve privredne grane u sistem „pametnih“ i postaju deo internet porodice. Sada je red došao na poljoprivredu. Broj mladih poljoprivrednika poslednjih godina raste, a upravo oni traže inovativne načine proizvodnje.
Pobeda -info