Danas, 5. juna, u celom svetu obeležava se Svetski dan zaštite životne sredine, kroz razne aktivnosti i kampanje, sa ciljem da se skrene pažnja javnosti na brojne ekološke probleme i potrebu očuvanja životne sredine.
Generalna skupština UN proglasila je 5.jun 1972. za Svetski dan zaštite životne sredine na „Konferenciji o zaštiti životne sredine“ koja se održala u Stokholmu. Inicijativa obeležavanja i proslave 5.juna, potekla je, verovali ili ne od delegacije Jugoslavije na Konferenciji na kojoj se okupilo oko 113 država sveta. Prva godina obeležavanja održana je 1973. godine pod sloganom“Samo jedna zemlja“
Program zaštite životne sredine nazvan je UNEP. Životnu sredinu pre svega štitimo radi zdravlja i napretka ljudi ali i očuvanja prirodnih vrednosti.
Svake godine Svetski dan zaštite životne sredine ima različite teme. Tema za 2023. godinu je: Rešenje za zagađenje plastikom. Takođe, svake godine bira se država za zemlju domaćina, a za ovu godinu izbor je pao na Obalu Slonovaču u partnerstvu sa Holandijom.
Planeta Zemlja je preplavljena sa plastikom. Godišnje se proizvede više od 400 miliona tona plastike, od čega je polovina dizajnirana da se koristi samo jednom. Ot tog broja se manje od 10 posto reciklira. Procenjuje se da 19-23 miliona tona završi u jezerima, rekama i morima. Danas, plastika začepljuje deponije, curi u okeanu i sagoreva u otrovni dim, što predstavlja jednu od najvećih pretnji po planetu. Manje je poznata činjenica da mirkoplatika pronalazi svoj put u hrani koju jedemo, vodu koju pijemo, pa čak i vazduh koji udišemo. Mnogi plastični proizvodi sadrže opasne materije koje mogu predstavljati pretnju po zdravlje. Odbačena ili spaljena plastika za jednokratnu upotrebu šteti ljudskom zdravlju i biodiverzitetu i zagađuje svaki eskosistem od vrhova planina do dna okeana. Dobra vest je da imamo nauku i rešenja za probleme sa plastikom. Međutim, uprkos naporim mnogih država, svet proizvodi više otpada od jednokratne plastike nego ranije. Potreban je javni i politički pritisak da se ubrzaju akcije vlada, kompanija i drugih zainteresovanih stana za rešavanje ove krize.
U Srbiji i širom Evrope plastika je deo naše svakodnevnice. Pijemo vodu iz plastičnih flaša, kupujemo hranu zapakovanu u plastičnu ambalažu, potom, i dalje koristimo plastične kese.
Sam početak proizvodnje plastike vezuje se za 1907. godinu. Ovaj materijal je od tad počeo da se koristi u svim industrijama. Jeftin je, lagan i pogodan za oblikovanje. Ipak, danas se zna da plastika ima brojne štetnosti i nedostatke.
U sklopu projekta Ekoplastik (EcoPlastiC, finansiran od strane EU i EIC) u kome učestvuju naučni timovi iz više zemalja, među kojima i naučnici iz Srbije, došli su na korak do rešenja za plastični otpad. Da li ste znali da se uz pomoć bakterije mogu dobiti biopolimeri koji se mogu reciklirati iznova i iznova? Klasična reciklaža, uglavnom mehanička, podrazumeva da se kao proizvod dobije sirovina koja ima manju ekonomsku i upotrebnu vrednost od polaznog materijala. Drugim rečima, od plastične flaše nikad neće biti napravljena nova. Potencijalno rešenje za ove probleme je bioplastika: u pitanju je sirovina koja može više puta biti iskorišćena za proizvodnju istog proizvoda sa istom funkcijom. Bioplastiku prave živi organizmi, odabrane bakterije koje nisu opasne po čoveka i mogu da je razgrađuju živi organizmi, i to zahvaljujući metabolizmu i enzimima koji se u takvim bakterijama nalaze. Ako proizvod od bioplastike završi u životnoj sredini biće manje štetan i toksičan za ljude i životinje, a takođe neće zagađivati vazduh, vodu i zemljište.
Planetu nismo nasledili, pozajmili smo je za buduće generacije. Čuvajte i unapređujte svoju životnu sredinu i smanjimo upotrebu plastike za dobrobit planeta.
Pobeda – info
