Počeo je popis poljoprivrede. Do 15. decembra više od 2.800 popisivača posetiće gazdinstva, a poljoprivrednici su dužni da se odazovu popisu i daju tačne informacije koje će koristiti Republički zavod za statistiku. Cilj popisa je upravo to da se zna gde se šta i kako radi i gaji u zemlji, i da se na osnovu tih podataka planira razvoj poljoprivrede. Preliminarni rezultati biće poznati krajem januara.
Koliko zemlje obrađuju, šta seju, koliko imaju stoke u oborima i da li angažuju radnu snagu – osnovna su pitanja koja će popisivači u naredna dva i po meseca postaviti svakom poljoprivredniku.
„Nisam klasičan poljoprivrednik, penzioner koji se bavi dodatnim radovima. Tu gde nam je voćnjak, u placu tu sami obrađujemo, ostalo plaćamo da se radi. A to je možda tridesetak ari“, kaže Ivanka Radulović iz Šapca.
Miroljub Dimitrijević iz sela Jovine livade, navodi da ga je popisivač pitao čime se bavi, koliko čega ima i da mu je sve rekao u okviru tog popisa.
Koji uslovi moraju da budu ispunjeni za popis
Svaki popisivač dobio je adrese oko 250 gazdinstava koja treba da obiđe. Pravila su jasna, popisuju se sva domaćinstva koja se bave poljoprivredom, bez obzira na to da li su registrovana ili nisu.
„Ako je izdao u zakup, ja to domaćinstvo neću ni da radim. Neću da vršim popis. Mora da ispuni jedan od onih uslova, koji sam već rekao, da ima više od 50 ari, da je manje, ali da se bavi cvećarstvom, intenzivnom proizvodnjom, i da ima nešto od stoke, ili pčelinja društva. Pedeset kokošaka je isto uslov“, ističe Željko Ivanović, popisivač iz Šapca.
Radovan Bjelica, takođe, popisivač, navodi da ih uopšte ne interesuje zarada poljoprivrednog proizvođača nego da podatke prikupljaju za potrebe statistike.
„I pitanja su u principu jednostavna. Lako je odgovoriti, svaki domaćin zna da li nešto radi ili ne radi“, navodi Bjelica.
Cilj popisa je upravo to da se zna gde se šta i kako radi i gaji u zemlji i da se na osnovu tih podataka planira razvoj poljoprivrede.
„Utvrđujemo neke manjkavosti u razvojnim granama, kao što su stočarstvo, ratarstvo, povrtarstvo. Iz toga vidimo gde treba da pomognemo, koje mere da uključimo, da bi oživeli te delove poljoprivrede, odnosno gde bi mogli da damo akcenat razvoju“, objašnjava Dragan Ranđić, predsednik Popisne komisije grada Šapca.
U kojima oblastima poljoprivrede nam ide dobro, a gde je neophodno više ulagati i raditi, znaće se već krajem januara – to je rok za objavljivanje preliminarnih rezultata popisa.
Izvor: RTS
