Jedan od najzastupljenijih začina kod nas, pripada porodici štitonoša, Apiaceae, Umbelliferae. Gaji se skoro svuda svetu, a poreklom je sa Mediterana. Veoma prijatnog mirisa, ova u nekim krajevima jednogodišnja, a u nekim dvogodišnja zeljasta biljka, Petroselinum Crispum, ima široku upotrebu u evropskoj, bliskoistočnoj i američkoj kuhinji. U zapadnoj Aziji kao i srednjoj, istočnoj i južnoj Evropi, većina jela se neizostavno služi sa seckanim peršunom na samom vrhu jela, čija boja i miris doprinose estetici i kvalitetu samog specijaliteta. Neki delovi istočne i južne Evrope koriste peršun kao užinu ili povrće u mnogim čorbama, kaserolama i supama. Smatra se da je ova biljka kultivisana u III veku pne, a da prvobitno vodi poreklo sa Sardinije. Istorijski spisi govore da je odatle prenet u Englesku, i prvi put kultivisan u Britaniji tokom 1548. godine. Ove informacije nisu jedine, jer postoje dokazi da je u Engleskoj ova biljka korištena još tokom srednjevekovnog perioda.
Istorija peršuna datira iz najranijih dana ljudske civilizacije. U Staroj Grčkoj, nije se koristio u ishrani i smatran je svetom biljkom. Danas je gotovo obavezan sastojak kuvanih jela, a u kuvaru iz XVII veka koji je pronađen u Francuskoj, napominje se da je ova biljka jedan od glavnih začina za sva jela i salate. Takođe, u knjizi se ističe i njegov nutritivni i zdravstveni značaj. Zahvaljujući aromatičnom, svežem i blago kiselkastom ukusu, peršun spada u jedno od najvažnijeg začinskog bilja na svetu. Za njegovu popularnost je velikim delom zaslužan Karlo Veliki. Danas se gaji u gotovo svim evropskim zemljama. Takođe, gaji se i u Americi, Kanadi, Sibiru, Bliskom i Dalekom istoku. Poznat je pod nazivima petruška, zelen, petroželj, petrušin, peršin.
Petroselinum crispum može da dostigne visinu do jednog metra. Koren je vretenast i mesnat, belo-žute boje. Ima uspravnu stabljiku i perasto raspoređene listove. Sitni beli cvetovi su sakupljeni u složene štitove, dok je plod jajastog oblika, zelene do braon boje. Biljka širi aromatičan, prijatan miris. Može da se gaji i u kućnim baštama kao začin, a rasprostranjen je kao divlja biljka. Baštenski peršun je svetlo zelene boje. Peršun može biti jednogodišnja, ali i dvogodišnja biljka. U umerenoj klimi je dvogodišnja, a u tropskim i suptropskim oblastima preovladava kao jednogodišnja biljka. U predelima gde raste kao dvogodišnja biljka, prve godine formira rozetu sa trostrukim listovima koja dostiže dužinu između 10 i 25 cm sa mnogobrojnim listićima. Glavni koren predstavlja svojevrsno skladište za hranu preko zime. Tokom druge godine, razvija se stabljika sa cvetom do čak 75 cm, gde su listovi nešto ređe raspoređeni, a štit dostiže prečnik čak do 10 cm. Ima ravan vrh sa žuto-zelenim cvetovima koji mogu biti prečnika oko 2mm. Sa istaknutim ostacima tučka na vrhu, nalazi se seme jajastog oblika. Nakon sazrevanja semena, biljka u većini slučajeva umire. Peršun raste najčešće na vlažnom i dreniranom zemljištu. Odgovara mu sunce. Klija poprilično sporo, oko šest nedelja.
Petroselinum Crispum se pored čaja i začina u ishrani, koristi i kao sok. Sveži sok ove biljke utiče na normalizaciju rada endokrinih žlezda, štitne, i nadbubrežnih žlezda. Upotreba se preporučuje u slučaju insuficijencije ovih organa. Preporuka lekara je da se peršun uključi u ishranu posebno u zimskim i prolećnim mesecima kada generalno svakom organizmu nedostaju vitamini. Smatra se, da se unosom oko 50 grama peršuna na dnevnom nivou, obezbeđuje potreba za askorbinskom kiselinom koja generalno sprečava starenje organizma. Pored toga, čisti ga od slobodnih radikala i utiče na normalizaciju funkcionisanja imunog sistema. Peršun je biljka čiji se svi delovi koriste u lekovite svrhe; koren, Petroselini radix, listovi, Petroselini folium i plod, Petroselini fructus. Najlekovitiji je plod, dok se u ishrani najčešće koriste listovi i koren.
Biljka je prebogata eteričnim uljima, mineralima i vitaminima, i iz tog razloga ima širok spektar farmakoloških aktivnosti kao što je diuretičko, hipotenzivno, laksativno, karminativno, gastrotonično i gastroprotektivno, antiinflamatorno, imunomodulantno, antiseptičko i antibakterijsko dejstvo.
Veoma je korisna biljka u lečenju gastrointestinalnog trakta. Seme i koren peršuna se koriste kao pomoć u normalizaciji lučenja žlezda gastrointestinalnog trakta. Takođe, dovode do oslobađanja digestivnih enzima. Upotreba peršuna se pokazala sjajno u poboljšanju motorike žučnih kanala. Deluje karminativno i holeretično. Ekstrakt semena i korena peršuna imaju antispazmodičko dejstvo i koriste se kod grčeva creva, gastrointestinalnog poremećaja, nadimanja, pomažu u lečenju bolesti jetre i za poboljšanje varenja.
Diuretički efekat peršuna je naučno dokazan. Ekstrakti iz njega dovode do uklanjanja soli mokraćne kiseline iz organizma, što je jedan od problema kod osoba obolelih od poliartritisa i gihta. Preparate od peršuna upravo zbog diuretičkog efekta, pažljivo i u konsultaciji sa lekarom, treba da koriste bubrežni bolesnici. Kao diuretik, koristi se još i kod ublažavanja simptoma kod stanja kao što je urolitijaza, cistitis, razne urinarne infekcije, čak i u lečenju edema srčanog porekla. Blagotvorno deluje i kod srčane insuficijencije i oboljenja kardiovaskularnog sistema. Upotrebnom ove biljke, šire se krvni sudovi zbog visokog sadržaja nitrata, što poboljšava protok krvi i snižava visok krvni pritisak.
Naučne studije pokazuju da ishrana koja je bogata flavonoidima može dovesti do smanjenja rizika od pojave različitih bolesti kao što je rak debelog creva, bolesti srca i dijabetes tipa II. Takođe, dokazana je i citostatska aktivnost ekstrakta semena peršuna na ćelije humanog hepatocelularnog karcinoma. Antioksidativna, antiinflamatorna i antibakterijska svojstva, mogu se koristiti u razvoju potencijalnog terapeutskog antitumorskog sredstva.
Antioksidanti u peršunu sprečavaju oštećenje ćelija slobodnim radikalima. Vodeći antioksidanti koje sadrži peršun su flavonoidi miricetin i apigenin, karotenoidi i C vitamin. Takođe, veoma je bogat i K vitaminom koji je važna komponenta za zdravlje kostiju jer aktivira proteine koji utiču na povećavanje njihove mineralne gustine. Količina od 2 kašike (oko 8 gr peršuna), premašuje preporučeni dnevni unos vitamina K. Što se tiče C vitamina, u peršunu ga ima 4 puta više nego u citrusnom voću kao npr. limunu. Karotenoidi smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti, kao i nivo lošeg holesterola. Takođe, upotreba peršuna može da utiče na snižavanje koncentracije glukoze u krvi, i da smanji oštećenja jetre kod dijabetesa. Zahvaljujući svojim antiinflamatornim svojstvima, pokazao se kao moćan lek u borbi protiv prehlade.
Kada je reč o ženskim problemima, i tu je ova biljka našla široku primenu. Njeni akivni sastojci poboljšavaju metabolizam masti i sprečavaju njihovo taloženje. Samim tim, podstiču mršavljenje. Zbog sadržaja miristicina i apiola u ekstraktu korena i herbe peršuna, omogućava se povećavanje tonusa glatkih mišića materice, te se veoma često koriste kod obilnih krvarenja iz materice, amenoreje i dismenoreje. Apiol je biljni analog estrogena, te normalizuje menstrualni ciklus, može da smanji ili čak potpuno eliminiše bol kod intenzivnih menstruacija, a dokazano je i da poboljšava stanje u slučaju patološkog toka menopauze. Takođe, veoma je važno istaći da trudnice ne bi trebalo da koriste čaj od peršuna, jer on može da izazove prevremeni porođaj, čak i pobačaj.
Pored benefita koje peršun donosi ženama, veliki značaj ima i za zdravlje muškaraca. Upotrebom ove biljke, dolazi do smanjenja estrogena u muškom organizmu, stvarajući priliku testosteronu da ispolji svoje muške karakteristike i kvalitete. Takođe, preparati od peršuna, kada govorimo o muškarcima, dovode do poboljšanja funkcionisanja prostate, poboljšava protok krvi u karlici i poboljšava opšte stanje genitourinarnog sistema. Dokazano je da upotreba peršuna utiče na povećavanje potencije.
pobeda info
