“A ime zvezde je Pelin; i trećina vode postade pelin; i mnogi su ljudi umrli od voda jer su postale gorke.”
Otkrovenje, 8.11
Upravo stih iz Novog zaveta gde se pelin koristi kao simbol Božjeg milosrđa i samilosti, ukazuje na značaj ove biljke kroz religiju i ljudsku istoriju. Nije oduvek bilo tako, jer u Starom zavetu, pelin se koristi kao simbol Božjeg suda i kazne. O njegovom simboličkom značenju, teolozi raspravljaju vekovima.
Naziv najverovatnije vodi poreklo sa Bliskog istoka. Artemisia arborescens, iliti pelin, kod naroda čiji koreni potiču iz tih krajeva, piju čaj u kombinaciji sa nanom. Takođe, kontinenti sa umerenom klimom, bogate su pelinom kao što je Severna Amerika, Evropa i Azija. Postoje i vrste koje se uzgajaju isključivo kao ukrasne biljke. Veoma je rasprostranjen na sunčanim i kamenitim mestima. Sreće se na neobrađenim površinama, i vrlo je česta biljka pored puteva i uz ivice ograda. Lekovit deo biljke su listovi, koji se suše na mestima izloženim vetru.
Pelin pripada porodici glavočika, Asteraceae, koju čini čak 400 pojedinačih vrsta. Neki pripadnici roda, imaju veoma gorak ukus i izraženu aromu. Kod nas, na Balkanu, najviše se koristi za proizvodnju likera kojeg karakteriše snažna aroma pelina i oko 35 % alkohola. Pelin se koristi od davnina. U antičkom svetu, smatra se da je ime dobio po grčkoj boginji lova, divljine i zaštitnici divljači, Artemidi. Po nekoj drugoj legendi, ime je poteklo od velike vladarke Artemizije II koja je bila i botaničarka, te je poznavala lekovitost pelina i često ga isticala u svojim spisima. Stari Grci su izuzetno veliki značaj pridavali ovoj biljci, čak toliki, da su pobednici Olimpijskih igara pili vino u koje je prethodno potopljen pelin, jer je u to vreme, smatran simbolom zdravlja.
Ova višegodišnja zeljasta biljka može da dostigne visinu čak i do 150 cm. Ima drvenasto, vretenasto korenje koje je veoma snažno. Stabla su prava, i nisu toliko debela. Kreću se od srebrne do bele boje. Svojom trouglastom fizionomijom, dlakavi listovi su naizmenično raspoređeni, složeni i podeljeni u više režnjeva. Najčešće su sivkaste boje. U donjem delu biljke, listovi su krupniji. Sa gornje strane, kod većine vrsta su prekriveni belim dlačicama. Cvetovi mogu biti crvenkasti, ali najčešće su žute boje. Dužine su najviše do 10 milimetara i jajastog su oblika. Ovo je višedoma biljka, što znači da ima i muške i ženske cvetove na jednoj biljci. Neke vrste se razmnožavaju preko korenja, a oprašivanje se vrši uz pomoć vetra. Sadrže u sebi gorki glikozid koji je u stvari eterično ulje. Takođe, važna supstanca je, pored organskih kiselina, i parafin. Upravo zbog svog eteričnog ulja, ova biljka je važan sastojak kada su u pitanju primene različitih terapija lečenja. Najpoznatije vrste su: gorki, divlji pelin, slatki i beli pelin.
Divlji pelin je rasprostranjen širom sveta. Poznat je i pod nazivom gorčika. Ima brojna lekovita svojstva i najčešće se koristi za ublažavaje simptoma kod bolesti koje uključuju gasove, nadutost, konstipaciju ail i dijareju. Kao tonik, koristi se za jačanje imunog sistema. Pored medicinske svrhe, koristi se i u kulinarstvu za pripremu različitih jela. Njegovi suvi listovi, najčešće upotrebu pronalaze pri aromatizovanju alkoholnih pića kao što su absint i vermut.
Slatki pelin je specifičan rod, jer sadrži artemisinin. On deluje tako što čisti organizam od kancerogenih ćelija. Njegovo dejstvo je veoma jako, tako da ove loše ćelije bukvalno uništava. Ima antibakterijsko, antivirusno i antigljivično dejstvo. U brojnim naučnim studijama, došlo se do zapanjujućeg rezultata koja su pokazala da je slatki pelin, jedan od najznačajnih lekova u borbi protiv kancera.
Beli pelin se takođe pokazao kao biljka veoma efikasna za očuvanje zdravlja. Njegovom upotrebom se može sniziti telesna temperatura. Dokazano ubija parazite i bakterije. Sadrži tanine koji mu i daju taj karakterističan gorak ukus, te na taj način, može da se koristi u slučajevima gde postoji problem gubitka apetita. Beli pelin trudnice ne smeju koristiti. Takođe, nije preporučljiv ni pacijentima sa čirom na dvanaestopalačnom crevu ili želucu.
Gorki pelin se u Srbiji najčešće naziva samo pelin ili pelen. Može se naći svuda u svetu, i ima dugotrajnu tradiciju upotrebe u medicinske svrhe. Ova vrsta, koristi se za ublažavanje menstrualnih, različitih probavnih problema, upale jetre, protiv anemije. Generalno se koristi za jačanje imuniteta, i pokazao je sjajne rezultate za ublažavanja stresa. Ukoliko dođe do prekomerne upotrebe, gorki pelin može izazvati gubitak apetita, poremećaj spavanja, mučninu i povraćanje. Zato je veoma važno da, pre konzumacije, obavezno obavite konsultacije sa svojim lekarom.
Pelin je veoma specifična biljka, jer je jedna od retkih vrsta koje imaju snažno antiparazitno delovanje. Pomaže u stvaranju žuči, poboljšava rad jetre, uništava parazite, olakšava grčeve i stimuliše menstrualni ciklus. Utiče na suzbijanje povišene temperature, odstranjuje hroničnu konstipaciju creva. Njegovom upotrebom, dokazani su izvanredni rezultati kada je u pitanju generalno ubrzanje metabolizma i njegov oporavak nakon bolesti, jer uspešno sprečava rast štetnih mikroorganizama. Pored poboljšanja apetita, može da se koristi i kod procesa mršavljenja. U nekim situacijama, koristi se i u procesu lečenja trovanja organizma.
Od ove biljke možemo pripremati vino, rakiju, tinkture, ekstrakt i prah. Imajući u vidu njegov gorak ukus, uvek se može koristiti u kombinaciji sa sokom ili medom, ili ga jednostavno možete konzumirati u kapsulama. Čaj od pelina je odličan u borbi protiv grčeva u crevima i želucu. Koristi se i u procesu lečenja žutice. Takođe, pokazao je dobre rezultate prilikom korišćenja u sprečavanju neprijatnog zadaha. Sjajno je sredstvo koje se konzumira za poboljšanje krvne slike. Može da se koristi i kao posebna voda za oči. Lečenje pelinom je zaista širokog spektra. Biljka je dobra za lečenje dijabetesa, crevnih parazita i groznice. Kada se koristi kao lek, dokazano znatno utiče na smanjenje trajanja bolesti, jer podstiče jačanje celokupnog organizma.
U Francuskoj se iz pelina, procesom destilacije dobija vrlo specifično piće, absint. Ovo halucinogeno piće ima ogroman procenat alkohola, i u sebi sadrži ovu biljku koja mu zbog aroma daje specifičan ukus. Različite varijante absinta su sadržale preko 70% alkohola, pa su njhovom konzumacijom ljudi pokazivali znakove ludila. Smatralo se da je za „ludilo“ upravo kriv pelin, a ne alkohol, te je u jednom momentu zabranjena njegova proizvodnja. Danas se koristi kao alkoholno piće, ali prilagođeno je ljudskom organizmu.
Recept sa pelinom za poboljšanje krvne slike:
Sastojci: 30 grama pelinovog lišća, 60 gr čistog alkohola i 1 L belog vina.
Priprema: Pelinovo lišće pomešajte sa alkoholom. Ostavite da odstoji 24 sata, a zatim dodajte litar belog vina. Tako napravljenu smesu ostavite da odstoji 10 dana, uz svakodnevno mućkanje. Ovaj preparat sme da se pije najviše 3 nedelje, 3 puta na dan po jedna kašika pre jela. Potom, neophodno je napraviti pauzu od 3 nedelje.
