Moje pravo da budem zdrava!
Zdravstvena zaštita je tema o kojoj se u javnosti često diskutuje. Pitanje zdravstvene zaštite u Republici Srbiji uređeno je Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, gde se, između ostalog navodi:
„Zdravstvena zaštita je organizovana i sveobuhvatna delatnost društva, sa ciljem ostvarivanja najvišeg mogućeg nivoa očuvanja i unapređenja zdravlja građana“.
Potom, zakon u delu prava na zdravstvenu zaštitu navodi:
„Građani, kao i strani državljanin i lice bez državljanstva koje je stalno nastanjeno ili privremeno boravi u Republici Srbiji, ima pravo na zdravstvenu zaštitu, u skladu sa ovim zakonom, i dužnost da čuva i unapređuje svoje i zdravlje drugih građana, kao i uslove životne i radne sredine“.
Drugim rečima, naša zakonska regulativa garantuje jednaku dostupnost zdravstvene zaštite svim građanima, međutim, pred našim očima se odvija drugačija realnost.
U svakodnevnom životu, osobe sa invaliditetom nailaze na barijeru prilikom ostvarivanja prava, poput zaštite i unapređenja zdravlja, sprečavanja i ranog otkrivanje bolesti, dijagnostike, lečenja, zdravstvene nega i drugo. O neravnopravnom pristupu zdravstvenoj zaštiti osoba sa invaliditetom u odnosu na pristup koji imaju drugi građani Srbije, o uskraćivanju prava iz ove oblasti govori podatak da određeni procenat (ispod evropskog standarda) zdravstvenih ustanova na primarnom nivou ima rampe na glavnim ulazima, uz pomoć kojih osoba sa invaliditetom vrši pristup ustanovi.
U vremenu kada se govori o preventivnim pregledima kod ženske populacije i podiže svest o obolenjima poput karcinoma koji je u Srbiji uzeo maha, pitanje pristupačnosti zdravstvene zaštite za žene invalide je od velike važnosti. Ne smemo zaboraviti da kao i svi, osobe sa invaliditetom imaju zdravstvene potrebe i generalno gledano, možda čak i češće moraju pristupiti lekaru od drugog dela populacije.
Lokalna samouprava u svim sredinama postaje svesna problema i radi na rešavanju istog. U domovima zdravlja postavljene su prilazne rampe za invalide, ali posao nije gotov. Potrebno je da svaka zdravstvena ustanova omogući ostvarivanje osnovnih ljudskih prava. Grad Novi Sad, ističe se po činjenici da prilazne rampe za osobe sa posebnim potrebama postoje u svim gradskim i prigradskim objektima domova zdravlja.
Reproduktivno zdravlje žena je jako važno za svaku ženu, međutim i tu se nailazi na barijeru. Nabavkom specijalne hidraulične stolice u Dispanzerima za žene omogućeno je da žene sa invaliditetom bez problema, obave ginekološki pregled.
Ministarstvo zdravlja, brojne privatne kompanije godinama su uključene u akciju prikupljanja sredstava za kupovinu hidraulične stolice. Takođe, velika zahvalnost u nabavci ginekoloških stolica ide i udruženjima žena sa invaliditetom koje su svojom energijom i entuzijazmom izborile ostvarivanje prava iz zdravstvene zaštite.
Medicinska oprema i stručna obučenost kadrova u pomaganju licima sa invaliditetom radi ostvarivanja prava iz zdravstvene zaštite, predstavljaju jednu stranu medalje. Poslednjih godina na našim prostorima zdravstveni radnici su uključeni u rad sa osobama sa invaliditetom bez prethodnog iskustva, što je imalo za posledicu nedostatak razumevanja, empatije i znanja.
Umesto da činimo da se osećaju nesigurno, nepoželjno i da sumnjaju u svoje kvalitete, neophodno je uticati na svest celokupnog društva i direktnih učesnika u pružanju zdravstvene zaštite.
Žena sa invaliditetom ima pravo da bude zdrava.
Žena sa invaliditetom ima pravo da bude supruga i majka.
Žena sa invaliditetom ima pravo da živi i da se oseća voljeno i prihvaćeno. Stoga ne budimo prepreka na njihovoj stazi zdravlja, već most koji spaja ono što je izgledalo nepremostivo.
Pobeda – info
