Veliki događaj u životu deteta predstavlja period pripreme za polazak u školu (predškolski period) i osnovno obrazovanje. Polazak u vrtić, a potom i polazak u školu je veliki izazov i prvi korak za čitavu porodicu. Po pravu Republike Srbije, svako dete mora biti upisano u pripremni predškolski program, a osnovno obrazovanje se smatra obaveznim.
Međutim, izaz „svako dete“ podrazumeva i dete ometeno u razvoju i dete sa invaliditetom. Pravo na obrazovanje je jedno od osnovnih ljudskih prava i regulisano je mnogim međunarodnim i domaćim aktima. Svako lice ima pravo na obrazovanje i vaspitanje. Građani Republike Srbije su jednaki u ostvarivanju prava na obrazovanje i vaspitanje bez obzira na pol, rasu, nacionalnu, versku i jezičku pripadnost, socijalno i kulturno poreklo, imovinsko stanje, uzrast, fizičku i psihičku konstituciju, smetnje u razvoju i invaliditet, političko opredeljenje ili drugu ličnu osobinu. Slovo zakona je na strani osobe sa invaliditetom, ali da li je uvek bilo tako?
Početkom 21. veka međunarodna zajednica je počela ozbiljno da se bavi položajem i pravima osoba sa invaliditetom i smetnjama u razvoju. Dug vremenski period, ova osetljiva kategorija lica, bila je zaboravljena i na samoj margina društva. Bez njihove krivice, ostali su uskraćeni na pravo da se uključe u redovne društvene tokove, da osete pripadnost zajednici. Prepreke sa kojima se susreću deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom nisu samo fizička nepristupačnost, već i prepreke u stavovima, kako kod kuće, tako i u društvu.
Konvencija UN o pravima osoba sa invaliditetom (2006) je najvažniji međunarodni dokument koji štiti prava deteta i daje smernice državama kako da ta prava poštuju, štite i ostvaruju. Država Srbija je jedna od zemalja koja je potpisala i ratifikovala Konvenciju. Iz tih razloga, moramo pratiti primenu u svim oblastima koje obuhvata, pa tako i u oblasti inkluzivnog obrazovanja. Član 24. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom značajno proširuje područje prava na obrazovanje dece sa invaliditetom i smetnjama u razvoju, od izričitog zahtevanja da države obezbede pravo na obrazovanje, do izričitog zahtevanja inkluzivnog obrazovanja.
Pravo deteta na inkluzivno obrazovanje podrazumeva uključivanje dece i omladine sa invaliditetom u redovne škole u najbližem mestu stanovanja, gde svi učenici dobijaju kvalitetno obrazovanje prilagođeno njihovim individualnim potrebama. Cilj inkluzije podrazumeva spremnost predškolske ustanove i osnovnog obrazovanja da odgovori na potrebe potpuno različite dece. Deca sa posebnim potrebama treba da budu prihvaćena i poštovana. Na pitanju inkluzije se dosta radilo. Prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja svako ima pravo da pohađa redovnu školu zajedno sa decom urednog razvoja, kao i da dobije potrebnu podršku u obliku individualnog nastavnog plana i programa. Međutim, pravo na inkluzivno obrazovanje nije oduvek bio cilj obrazovanja na međunarodnom nivou. Sve je počelo sa „specijalnim obrazovanjem“, kao prvim korakom u izgradnji društva koje je omogućavalo obrazovanje osoba sa invaliditetom, koje su do tada bile lišene bilo kakve mogućnosti da se obrazuju. Potom je usledili faza isključenja, zatim segragacije (specijalne škole), potom integracije (deca sa invaliditetom fizički prisutna u učionici), da bismo došli do inkluzivnog obrazovanja. Da bi jedan obrazovni sistem bio inkluzivan od predškolskog do visokog obrazovanja moraju se menjati i prilagođavati uverenja, posvećenost i resursi kako bi se omogućilo kvalitetno obrazovanje svih učenika. U Srbije je inkluzivno obrazovanje zaživelo. Srbija poslednjih godina sve više ulaže u ovaj vid obrazovanja i postoje brojni primeri uspešne inkluzije.
Inkluzivno obrazovanje koje je propisano međunarodnim i domaćim aktima od suštinskog je značaja za ostvarivanje prava na obrazovanje za sve, bez diskriminacije.
Istraživanja su pokazala da deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom postižu bolje rezultate kada uče u inkluzivnom okruženju, u redovnim školama, nego kada se obrazuju u izdvojenim odeljenjima i sredinama.
Obrazovanje nije samo za nekoga nego za svakoga i ne samo za negde, nego svugde u državi Srbiji. Put do obrazovanja za decu iz osetljivih grupa uopšte nije lak. Vreme je za kulturu koja slavi različitosti. Vreme je za podršku školama i prosvetnim radnicima da ojačaju i održe praksu inkluzivnog školovanja u našim učionicama. Tu smo da vas podržimo.
Pobeda – info
