Napustio nas je Halid Bešlić u 72. godini života, a tuga se slila poput suze, ostavljajući osećaj da je otišao rođeni….
Halid Bešlić, ime koje odzvanja svuda i tera suze na oči. Društvene mreže i novine su preplavljene njegovim slikama, sećanjima i izjavama. On je bio doajen narodne muzike, neko ko je započeo karijeru 1979. godine, pesmom „Sijedi starac“, a veliku popularnost i poštovanje koje se ne može rečima dočarati, donela je pesma „Neću, neću dijamante“. Ovih dana svaki kadar, svaka reč, svaki ton podseća nas koliko je Halid bio veliki čovek. U narednim redovima odajemo mu poštu za svaku emociju koju nam je dao, za stihove uz koje smo se smejali, veselili i tugovali, za svaki trenutak kada nas je ujedinio svojim glasom i pesmom.
Dana 12. oktobra, ceo region, od Banjaluke, Sarajeva, Zagreba, Podgorice, Beograda, Novog Sada, Novog Pazara, Subotice, Zrenjanina i cela Evropa i dijaspora od Beča, Pariza, preko Toronta, bili su jedno kada je hiljade ljudi u isto vreme odalo poštu ovom velikom umetniku. Na trgovima, ulicama, u gradovima i selima čuo se njegov prepoznatljiv glas, a narod je zapevao poslednji put sa Halidom, ujedinjen u tuzi i zahvalnosti. Slika koja obilazi svet govori da u tim trenucima nije bilo razlika. Nije bilo bitno da li vam je ime Halid ili Dušan, da li verujemo u Boga Isusa Hrista ili Alaha. U tom trenutku sve granice su se izbrisale, ostalo je srce koje kuca u ritmu Halidovog glasa.
Njegove pesme su bile više od muzike: Samo za tebe Beograđansko mala; Ja bez tebe ne mogu da živim; Ko bi rekao čuda da se dese pa Miljacka mostove odnese…te reči spajale su generacije, gradove i ljude različitih sudbina. Svako je pronalazio deo sebe u njegovim stihovima, u njegovom glasu, u njegovoj priči o ljubavi, životu i ljudskosti.
Halid Bešlić je živeo da inspiriše, da spaja i da pomaže. Njegova energija, toplina i iskrenost ostaju u nama, u svakom tonu, u svakoj pesmi koju ćemo pevati još dugo. Neki ljudi odu, ali njihova svetlost i dalje živi u srcima svih nas koji smo ikada zaplakali, nasmejali se i pevali sa njim. Legenda koja nas je ujedinila ne prestaje da peva.
Halida ćemo pamtiti i kao umetnika koji je umeo da spoji ono što su drugi razdvajali. U njegovom glasu je bilo dostojanstva i tuge, ali i radosti života. Pevao je o ljudima i sa ljudima. Bio je veliki humanitarac, iza sebe je ostavio više od 500 humanitarnih koncerata, uvek spreman da pomogne onima kojima je to najpotrebnije. Njegov poslednji koncert održan je 15. avgusta u Banjaluci, gradu sa kojim je uvek imao posebnu emociju, u koji je rado dolazio i rado mu se opet vraćao. U Halidovom pogledu te večeri na Kastelu moglo se naslutiti da zna, da oseća…da je možda poslednji put stao pred svoju publiku. Ipak, koliki je bio profesionalac pokazao je time što taj koncert nije želeo da otkaže. Do poslednjeg daha je davao muziku, emociju i sebe, onako kako je to radio čitav život.
Ostaće sećanje na njegovu pevačku karijeru, na njegova dobra dela, ali i na jučerašnji dan, gde mu je publika zahvalila tako što je bila jedno. Ceo region, ceo svet, u istom trenutku pevajući, tugom i sećanjem spojili su srca. Sigurno nas gleda sa drugog mesta, sa osmehom, spokojan, znajući da je njegova muzika i njegova dobrota ujedinila ljude.
Halid Bešlić je biti sahranjen danas, 13. oktobra, u Sarajevu.
Pobeda – info
