Mnoge znamenite žene Novog Sada nisu svojim rođenjem dobile status Novosađanke, ali su svojim radom i ugledom svakako zaslužile da se nađu među zaslužnim građankama Novog Sada. Iako su neke od njih provele ceo život u ovom gradu, mnoge počivaju u drugim gradovima, daleko od mesta gde su ostvarile san. Ovu kolumnu posvećujemo upravo svima njima, jer su za nas podjednako važne žene koje su rođene u Novom Sadu kao i one koje su u njega došle i sa sobom donele sve svoje vrednosti koje su nastavile da razvijaju u ovom gradu. Danas pišemo priču o Olgi Krno.
Olga Krno (1874-1971) ostaće zapamćena kao prva predsednica Matice naprednih žena, organizacije nastale u Novom Sadu 1921., tako što je Kolo naprednog ženskinja, osnovano 1919., prešlo pod okrilje Matice srpske i promenilo naziv organizacije ali ne i ciljeve.
Organizacija je ponuđenim konceptom nameravala da „otrgne ženu iz društvene pasivnosti“, da pokrene ženske redove na način da se prevaziđe sestrinstvo u okviru jedne nacije i tako utiče da žene krenu ka poziciji aktivne i korisne građanke.
Članica Kola naprednog ženskinja, a zatim i Matice naprednih žena nisu samo osmislile, organizovale i održavale prosvetno-kulturnu tribinu, poznatu kao Narodni univerzitet, već su uvele u javni prostor sistem tečajeva stranih i srpskog jezika, posebnu školu za radnice svilare i druge programe.
Olga Krno je predsedavala organizacijom u ključnom, početnom razdoblju kada se ustalio program rada i pravila funkcionisanja organizacije.
Lično je nastojala da se, pored već etabliranih programa, uvedu i programi za decu (pričanje bajki uz odgovarajuće filmske projekcije), ali se zbog nedostatka tehničkih mogućnosti od toga odustalo. Na čelu organizacije je bila do septembra 1923. godine.
Ostavku je podnela jer nije više mogla „stalno boraviti u Novom Sadu“. Članice Matice naprednih žena bile su i nadalje u kontaktu sa njom jer se u adresaru organizacije nalazi njena praška adresa.
Kada je Matica srpska novim Ustavom iz 1920. omogućila ženama da iz pasivne uloge „pomagača“ pređu u aktivni status članova osnivača, to pravo je početkom 1921. iskoristila i Olga Krno. O njenom privatnom životu se zna da je rođena u Ružomberoku u Slovačkoj, u porodici Beniač. Udajom za advokata Miloša Krna, jednog od prvaka slovačke zajednice u Vojvodini, postala je Novosađanka.
Iz Arhive Matice naprednih žena znamo da je 1919. stanovala u Tekelijinoj ulici 31. Prema istraživanju Vojislava Puškara, prebivalište porodice Miloša i Olge Krno bilo je u Tekelijinoj 35 (današnja Šafarikova ulica). Miloš Krno je preminuo 1917. u Novom Sadu, gde je i sahranjen, a Olga je umrla u Bratislavi, gde je i sahranjena. Predlog je da jedna ulica u Novom Sadu, dobije njeno ime.
Tekst preuzet iz knjige, Ženska imena Novog Sada
Turistička organizacija Grada Novog Sada
