Mnoge znamenite žene Novog Sada nisu svojim rođenjem dobile status Novosađanke, ali su svojim radom i ugledom svakako zaslužile da se nađu među zaslužnim građankama Novog Sada. Iako su neke od njih provele ceo život u ovom gradu, mnoge počivaju u drugim gradovima, daleko od mesta gde su ostvarile san. Ovu kolumnu posvećujemo upravo svima njima, jer su za nas podjednako važne žene koje su rođene u Novom Sadu kao i one koje su u njega došle i sa sobom donele sve svoje vrednosti koje su nastavile da razvijaju u ovom gradu. Danas pišemo priču o Milevi Marić Ajnštajn.
Rođena u Titelu, u kući Atanasija Ružića, svog dede po majci, Mileva Marić (1875-1948) ostavila je dubok trag u istoriji našeg grada. Otac Miloš Marić je ubrzo porodicu preselio u Rumu gde je dobio činovničku službu. Mileva se najpre školovala u Rumi i Sremskoj Mitrovici. Srpsku višu devojačku školu završila je u Novom Sadu, a zatim je školovanje u gimnaziji nastavila u Šapcu, a završila u Zagrebu, dobivši prethodno dozvolu da pohađa školu koju su mogli upisati samo muškarci. Na Univerzitetu u Cirihu, Mileva Marić se 1896. prvo upisala na studije medicine, da bi se ubrzo prebacila na Državnu politehničku školu gde je studirala matematiku i fiziku kao peta žena koja je uspela da upiše tu školu. Prve dve godine studija za Milevu Marić su bile uspešne, ali izabrane studije ipak nije uspela da završi. Tokom studija, Mileva Marić je upoznala Alberta Ajnštajna za koga se udala 1903. Rodila je troje dece, ćerku Lizerl, rođenu van braka, o čijoj se sudbini danas ništa ne zna, i sinove Hansa Alberta i Eduarda. Novosađani često ističu podatak da su sinovi Mileve Marić i Alberta Ajnštajna kršteni 1913., u Nikolajevskoj crkvi po pravoslavnom obredu. Brak sa Ajnštajnom je bio komplikovan, a završio se prvo razdvajanjem 1914., a potom i razvodom 1919. godine.
Njena neosporno velika nadarenost za matematiku, njena ozbiljnost i vrednoća, zapisi samog Alberta Ajnštajna o tome koliko mu njeno znanje matematike pomaže u radu, bili su i ostali temelj na kojem do danas traju debate o Milevi Marić Ajnštajn kao naučnici. U tom kontekstu se ne može zaobići teza po kojoj je njen doprinos Ajnštajnovom naučnom radu neosporan, a postoje i tvrdnje koje eksplicitno govore o njenom udelu u Ajnštajnovoj Specijalnoj i Opštoj teoriji relativiteta. Novčani iznos Nobelove nagrade za razvoj teorije fizike koju je Albert Ajnštajn dobio 1921. najpre za objašnjenje fotoelektričnog efekta, a koji je objavljen 1905. u vreme intenzivnog rada sa Milevom Marić Ahjnštajn, poklonio je njoj. Novac joj nije doneo spokoj i olakšanje jer je veći deo novca utrošila na negu bolesnog sina Eduarda. Usledile su zatim godine nesigurnosti i patnje zbog sinovljeve bolesti, novčanih problema i usamljenosti. Mileva Marić Ajnštajn je umrla 1948. u Cirihu, gde je i sahranjena. Jedna ulica u Novom Sadu, jedna u Kaću, novosadska Srednja tehnička škola kao i nagrada za najbolje studente, magistrande i doktorande matematike, koju je Univerzitet u Novom Sadu ustanovio 1994., nose njeno ime. Kuća koju je njen otac sagradio u Kisačkoj ulici br. 20 i danas privlači posetioce, mada u njoj ne postoji spomen soba koja bi govorila o jednom intimnom i naučnom partnerstvu čoveka koji je svojim idejama trajno zadužio čovečanstvo kao i žene blistavog uma i tragičnog usuda koja je za njega jedno vreme bila neosporno i važno nadahnuće.
Kuća u Kisačkoj ulici br. 20 je kolskom kapijom podeljena na dva nejednaka dela. Zaštićena je kao kulturno dobro, a 1975. na pročelju je postavljena spomen-ploča koja je kasnije uklonjena jer podaci nisu bili tačni. Konzervatorska i restauratorska obnova kuće porodice Marić, završena je 2019. godine.
Tekst preuzet iz knjige, Ženska imena Novog Sada
Turistička organizacija Grada Novog Sada
