Mnoge znamenite žene Novog Sada nisu svojim rođenjem dobile status Novosađanke, ali su svojim radom i ugledom svakako zaslužile da se nađu među zaslužnim građankama Novog Sada. Iako su neke od njih provele ceo život u ovom gradu, mnoge počivaju u drugim gradovima, daleko od mesta gde su ostvarile san. Ovu kolumnu posvećujemo upravo svima njima, jer su za nas podjednako važne žene koje su rođene u Novom Sadu kao i one koje su u njega došle i sa sobom donele sve svoje vrednosti koje su nastavile da razvijaju u ovom gradu. Danas pišemo priču o Juditi Šalgo.
Ova književnica, multimedijalna umetnica i prevodilac, značajna je predstavnica avangarde u srpskoj kulturi. Judita Šalgo (1941-1996) je rođena u Novom Sadu kao Judita Manhajm. Biografski podaci o njenom ranom detinjstvu svedoče o progonu Jevreja u Novom Sadu tokom Drugog svetskog rata. Sa majkom koja je preživela nacistički logor i sa očuhom, Judita adoptirana Šalgo je, posle oslobođenja, nastavila život u Novom Sadu.
Diplomirala je svetsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Sedamdesetih godina XX veka, bila je urednica Tribine mladih, kada je njenom zaslugom otvoren prostor za novu avangardu u kulturnom miljeu Novog Sada. Nakon što je zbog političkog arbitriranja u umetnosti i diskvalifikacije avangarde bila prinuđena da napusti Tribinu mladih, živela je kao slobodna umetnica.
U njenoj radnoj biografiji, između suspenzija, otkaza i odlazaka, poznato je da je bila: urednica Letopisa Matice srpske, urednica u Izdavačkom preduzeću Matice srpske i u Televiziji Novi Sad, prevodilac u Izdavačkom preduzeću Forum, zatim sekretarka Društva književnika Vojvodine, a jedno vreme je bila aktivna i u Savetu za kulturu Grada Novog Sada.
U kulturnoj istoriji multikulturne Vojvodine, biće zapamćena kao jedna od najistaknutijih avangardnih pesnikinja, književnica, multimedijalnih umetnica, čiji je opus otvorio mnoga dalekosežna poetska, jezička i pitanja rodnog identiteta. Značajan je i njen prevodilački rad.
Objavila je zbirke pesama: Obalom (1962), 67 minuta naglas (1980), Život na stolu (1986), roman Trag kočenja (1987), zbirku pripovetki Da li postoji život (1995). Posthumno su objavljeni romani: Put u Birobidžan (1997) i Kraj puta (2004), zbirke eseja Jednokratni esej (2004) i Hronika (2007). Dobila je Nagradu Ljubiša Jocić za poeziju (1981) i Nagradu Miloš Crnjanski za roman Trag kočenja (1987).
Judita Šalgo je sahranjena na Jevrejskom groblju. Jedna ulica u Veterniku nosi njeno ime. U Novom Sadu ne postoji obeležje koje bi podsetilo na njen plodan i značajan rad na planu kulture. Predlog je da se na zgradi Kulturnog centra Novog Sada, gde i danas radi klub Tribina mladih, postavi tabla koja će podsetiti na Juditu Šalgo, kao i da se njenim imenom nazove jedno od novosadskih književnih manifestacija.
Tekst preuzet iz knjige, Ženska imena Novog Sada
Turistička organizacija Grada Novog Sada
