Mnoge znamenite žene Novog Sada nisu svojim rođenjem dobile status Novosađanke, ali su svojim radom i ugledom svakako zaslužile da se nađu među zaslužnim građankama Novog Sada. Iako su neke od njih provele ceo život u ovom gradu, mnoge počivaju u drugim gradovima, daleko od mesta gde su ostvarile san. Ovu kolumnu posvećujemo upravo svima njima, jer su za nas podjednako važne žene koje su rođene u Novom Sadu kao i one koje su u njega došle i sa sobom donele sve svoje vrednosti koje su nastavile da razvijaju u ovom gradu. Danas pišemo priču o Jeleni Kon.
Iako je rođena u Austriji u Ajzenštatu, Jelena Kon (1883-1942), je udajom za uglednog trgovca i aktivnog člana Jevrejske opštine između dva svetska rata, Julija Kona, postala Novosađanka. Tokom velike ekonomske krize koja se naročito osetila tokom tridesetih godia XX veka, Jelena Kon je odlučila da pomogne najugroženijim kategorijama stanovništva i to bez obzira na veru i naciju. Tako je 1925. godine, nastala jedna od najznačajnijih humanitarnih organizacija u Novom Sadu – Kora hleba i Dečje obdanište – za pomoć nezbrinutoj i ugroženoj deci i majkama.
Jelena Kon je okupila ugledne ličnosti, žene i muškarce koji su prilozima u novcu pomogli ovaj jedinstveni poduhvat. Među uglednim Novosađankama koje su podržale projekat Konove bile su: Teodora (Dara) Dunđerski, Milica Moč, Erna Bauer, Melanija Novaček i druge. Organizacija je počela sa radom 1925., a u prostoru današnjeg Instituta za javno zdravlje Vojvodine, zbrinjavajući decu bez roditelja i siromašnu decu da bi se kasnije, izgradnjom nove, namenske zgrade i povećanjem broja korisnika, formirale i posebne celine: dečje obdanište, đačka trpeza, i dom za odojčad u čijem sastavu je radilo medicinsko savetovalište.
U zgradi Kore hleba i Dečjeg obdaništa, izgrađenoj 1933., i danas se nalazi gradsko obdanište. Fasadu zgrade krasi figura Majka i dete koju je, po zamisli Jelene Kon, napravio vajar Mihajlo Kara, tvorac prve izraelske marke.
Da bi obezbedila sigurno finansiranje institucija, Jelena Kon je pored ličnog, svakodnevnog angažovanja u radu organizacije, organizovala i humanitarne koncerte. Zna se da su na njen poziv u korist Kore hleba i Dečjeg obdaništa u Novom Sadu koncentrirali: Branislav Huberman (1928), Artur Rubinštajn (1929), Paul Hindemit (1929), Gudački kvartet iz Drezdena (1936), čak se i gostovanje Žozefine Beker (bez verodostojnih podataka) pripisuje njenom angažovanju.
Jelena Kon je, zajedno sa suprugom Julijem, ubijena u Novosadskoj raciji, pogromu koji su nad Srbima i Jevrejima izvršili mađarski fašisti. Osim spomenika na Dunavskom keju i Štrandu, kao mestu pijeteta za sve žrtve Novosadske racije, ne postoji njen zaseban grob.
Suprug Jelene Kon, Julije Kon, bio je vlasnik velike, poznate i cenjene radnje Kod plavog konja u Ulici kralja Aleksandra. Zgrada u kojoj je bila radnja više ne postoji. Jelena i Julije Kon su ubijeni 1942. u Novosadskoj raciji i sa mnogim drugim žrtvama bačeni u Dunav. To je razlog zašto ne postoji njeno grobno mesto. Danas, jedna ulica u Veterniku, kod Veterničke rampe, nosi njeno ime. U januaru 2020., na zgradi obdaništa Čarolija, postavljena je tabla sa sledećim tekstom na srpskom i engleskom jeziku: „ Ovu zgradu podigla je dobrotvorka Jelena Kon da služi deci Novog Sada. Jelena Kon je ubijena u Novosadskoj raciji 1942.“
Tekst preuzet iz knjige, Ženska imena Novog Sada
Turistička organizacija Grada Novog Sada
