Mnoge znamenite žene Novog Sada nisu svojim rođenjem dobile status Novosađanke, ali su svojim radom i ugledom svakako zaslužile da se nađu među zaslužnim građankama Novog Sada. Iako su neke od njih provele ceo život u ovom gradu, mnoge počivaju u drugim gradovima, daleko od mesta gde su ostvarile san. Ovu kolumnu posvećujemo upravo svima njima, jer su za nas podjednako važne žene koje su rođene u Novom Sadu kao i one koje su u njega došle i sa sobom donele sve svoje vrednosti koje su nastavile da razvijaju u ovom gradu. Danas pišemo priču o Eržebet Berček.
Autorka prvog jugoslovenskog romana objavljenog na mađarskom jeziku, pod nazivom Beskrajni zid (1933). Eržebet Berček (1904-1971), završila je katoličku gimnaziju u Temišvaru (1923), školu u kojoj su devojke mogle samo da polažu ispite, ali ne i da pohađaju nastavu, kao i Višu pedagošku školu u Novom Sadu (1957).
Tridesetih godina XX veka, Eržebet Berček je bila jedna od najznačajnijih književnica, pristalica „couleir locale“ okupljenih oko Kornelija Sentelekija. To dokazuju njeni radovi: novela Putnik na Nišavi (1931), istoimena zbirka novela (1936), zatim članci, eseji i ostali tekstovi objavljeni u svim značajnijim listovima na mađarskom jeziku. U njenim književnim radovima žive slike ravnice i ljudi satkanih od samog života i snage, svet različitih vera i jezika i život pun topline, smirenosti, melanholije, a ponekad i besne surovosti.
Posle udaje, Eržebet Berček se preselila u Vršac, gde je radila kao nastavnica nemačkog i mađarskog jezika. To je bio period kada je prestala da piše. Njeni prvi književni radovi, posle duge pauze, jesu drame za decu i odrasle (neke je sama režirala i postavila za izvedbu), zatim tekstovi objavljeni u listovima Magyar Szó,i 7 Nap ili izgovoreni na Radio Novom Sadu.
Drugu zbirku novela, Ljudi sa Karoša (1963) i drugi deo romana Ester (1968), objavila je posle skoro 30 godina književnog ćutanja. Poslednji roman, Šari, objavljen je posle smrti književnice (1971). Eržebet Berček je od 1964. živela u Novom Sadu, kod ćerke, književnice Rože Jadal.
Autobiografski roman Ester, objavljen je na srpskom jeziku u Novom Sadu 2002. na predlog Ženskih studija i istraživanja Mileva Marić Ajnštajn, kao zajedničko izdanje Izdavačkog zavoda Forum i Futura publikacija. Roman je na srpski jezik prevela Lidija Dimitrijev, koja je 2002. godine, za prevod dobila književnu nagradu Kornel Senteleki. Roman Ester, je dobio jedan novi, pomalo neočekivani život. Desilo se da je razloge tridesetogodišnjeg ćutanja književnice, u recenziji objavljenoj u izdanju romana na srpskom jeziku, dala dr Eva Hoža. Još jedno čitanje istog dela, objavljeno je kao deo master rada Petre Džaret Bakoš na engleskom jeziku pod naslovom Granični roman ili ograničeni roman: feminističko čitanje Ester Eržebet Berček.
U znak sećanja na delo Eržebet Berček, u Pančevu je, u periodu od 14. januara 1998. do 16. aprila 2011, radio Vojvođanski centar za metodologiju Eržebet Berček. Da se ime i delo književnice ne bi zaboravili, u Pančevu je 16. aprila 2011., osnovan Južnobanatski književni krug Eržebet Berček u okviru KUD Petefi Šandor. Eržebet Berček je tokom novosadskog perioda živela u zgradi u ulici Braće Krkljuš 23, u kojoj je i umrla. Sahranjena je na Katoličkom groblju. Jedna ulica u novosadskom naselju Gornje livade nosi njeno ime. Predlog je da se spomen-obeležje postavi u istoimenoj ulici.
Tekst preuzet iz knjige, Ženska imena Novog Sada
Turistička organizacija Grada Novog Sada
