Mnoge znamenite žene Novog Sada nisu svojim rođenjem dobile status Novosađanke, ali su svojim radom i ugledom svakako zaslužile da se nađu među zaslužnim građankama Novog Sada. Iako su neke od njih provele ceo život u ovom gradu, mnoge počivaju u drugim gradovima, daleko od mesta gde su ostvarile san. Ovu kolumnu posvećujemo upravo svima njima, jer su za nas podjednako važne žene koje su rođene u Novom Sadu kao i one koje su u njega došle i sa sobom donele sve svoje vrednosti koje su nastavile da razvijaju u ovom gradu. Danas pišemo priču o Darinki Grujić.
Darinka Grujič (1878-1958) je rođena u Kragujevcu, u uglednoj porodici Radović. U Beogradu je završila Višu devojačku školu i zatim postala dvorska dama kraljice Natalije Obrenović. U Ameriku je otišla pre početka Prvog svetskog rata i ubrzo postala predsednica udruženja Srpska žena u Njujorku.
Početak Prvog svetskog rata i vesti o velikom stradanju srpskog naroda zatekli su je u Americi, gde je odmah započela da prikuplja pomoć koju je lično odnela, prvo u Kraljevinu Srbiju 1914., a zatim i u Skoplje, gde je 1915., organizovala prvi prihvatni centar za decu bez roditelja koja su uspela da pobegnu od strašnih ratnih razaranja u Srbiji. Slične domove i prihvatne centre, od kojih su neki imali i škole sa zabavištem, Darinka Grujić je organizovalala u Solunu i u Nici.
U oslobođenom Beogradu je 1918. godine, organizovala je dom za decu bez roditelja u čijem sastavu su bile čarapara i šivačka radionica, u kojima su radile siromašne žene kojima je to bio jedini izvor prihoda. Sledeće godine, Darinka Grujić je beogradski dom ostavila na staranje Beogradskom ženskom društvu, a ona je u Sremskoj Kamenici u dvorcu Marcibanji-Karačonji, organizovala Srpsko-amerikanski dom za decu bez roditelja. Dvorac je otkupljen 1923. godine novcem Džona Frotingema, a u dvorcu je ustanovljena istoimena zadužbina za decu bez roditelja koju je vodila Darinka Grujić. U Domu je postojao deo za osnovce, gimnazijalce, decu u učiteljskoj, trgovačkoj i zanatskim školama, odeljenja za tkanje sa kursom tkanja, izradu odela i narodni vez. U sastavu Doma je bila i mala ekonomija (povrtnjak, pčelinjak, deo za krave, kokoške i dr.) Tu je jedno vreme radila i Domaćička škola. Godine 1931., Srpsko-amerikanski dom je zatvoren. Kroz njega je prošlo oko 2.250 dece koja su tu našla brigu, toplinu i mogućnost školovanja.
Posle zatvaranja Doma u Sremskoj Kamenici, Darinka Grujić je otišla u Beograd gde se i dalje starala o deci bez roditelja. Umrla je u Beogradu, gde je i sahranjena. Dečje selo u Novom Sadu, institucija koja brine o deci bez roditelja, nastavak je one iste brige koju je u Sremskoj Kamenici započela Darinka Grujić. Jedna ulica u Sremskoj Kamenici nosi njeno ime.
Darinka Grujić je Srpsko-amerikanski dom osnovala u dvorcu koji je sagrađen krajem XVIII i početkom XIX veka. Sagradila ga je plemićka porodica Marcibanji de Puho, a kasnije je bila u posedu porodice Karačonji. Otkupljen je novcem Džona Frotingema za potrebe Srpsko-amerikanskog doma. Dvorac je spomenik kulture od velikog značaja, na njegovoj fasadi stoji spomen-ploča na kojoj se može pročitati ko je podigao ovaj dvorac, ali ne i to da je služio u humanitarne svrhe i da je njime jedno vreme upravljala izuzetna žena. Predlog je da se spomen-ploča o tome postavi pored one koja govori o prvim vlasnicima dvorca.
Tekst preuzet iz knjige, Ženska imena Novog Sada
Turistička organizacija Grada Novog Sada
