Dokoni novosadski samozaljubljeni umovi već danima mudruju – sme li se na izbore u Novom Sadu, kada će,.hoće li se novosadska lista „sakriti“ iza centralnog imena, može li Đurić izvući rezultat…
Odgovori na ova pitanja su poprilično jednostavna – ali i tužna za male Napoleone od Miletićevog spomenika i rođene revolucionare od Futoga do Slane Bare. Izbori mogu da budu za dan. Ma, za sat. I za mesec i po. I za pola godine. Bilo kada. I SNS listu može da predvodi bilo ko – i ne mora niko. I može da se zove bilo kako. Uz pet posto fore, koja im se lagano može dati, nemaju apsolutno nikakve šanse.
Novosađani odlično pamte njihove „rezultate“ i žive rezultate SNS-a. Pamte nerad i kriminal Peđe Mafije u Vodovodu, dok se grlato bori protiv istih; pamte fantomsku platu Bore Borivicinog u ZIG-u, dok priča protiv korupcije; pamte oni koji razbijaju izloge, pale zastave, uništavaju kancelarije, tuku prolaznike, uništavaju Gradsku kuću; pamte oni koji su protiv mostova. Pamte sve, koliko god lagali. Kao što će pamtiti i radna mesta, fabrike, bulevare, mostove, investicije, infrastukturu…
Prosto je glupo izbore u Novom Sadu najavljivati kao derbi, kada SNS i opozicija nisu ista liga. Ne može biti uzbudljiv meč u ringu, kada su u pitanju različite kategorije. I zato je svejedno kada. I ko. Čini se da naprednjaci mogu i vezanih ruku odraditi ovu borbu sa pola snage. Čak i sa svojim manama, promašajima, tankoćama – jer su u suprotnom uglu Peđa Mafija, Bora Kvadrat, Brajan Ljubi ga deda i Miran Nejaki.
T. Lovreković
