Nadležnost resora Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koje predvodi ministar Nikola Selaković, izuzetno je široka, a rad mu je direktno vezan za potrebe građana. Prema rečima ministra Selakovića, uskoro nas očekuje, posle 18 godina, usvajanje novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Pored toga što će kazne biti pooštrene, kako je rekao, novim zakonom uvode se i nove obaveze za poslodavce, kao što je to da obezbedi odgovarajuće lekarske preglede o svom trošku.
– Takođe, poboljšanje položaja mladih na tržištu rada, koje treba da se ogleda u porastu zaposlenosti, jedan je od prioriteta Ministarstva i Vlade Srbije. Prošle godine započeli smo sa pripremama za sprovođenje programa „Garancija za mlade“, koji podrazumeva da mladi do 25 godina dobijaju ponudu za posao ili nastavak obrazovanja, praksu ili obuku od četiri meseca od ulaska u status nezaposlenosti ili napuštanja, odnosno završetka formalnog obrazovanja. Tokom 2023. godine nastavljamo sa sprovođenjem akcionog plana, a sredstva su obezbeđena iz EU fondova i budžeta. Takođe, nastavljamo i sa programom „Moja prva plata“, zahvaljujući kojem se u 2022. godini povezalo oko 9.000 kandidata sa više od 5.000 poslodavaca. Počela je primena i Zakona o socijalnom preduzetništvu i raditi na tome da teško zapošljiva lica, poput osoba sa invaliditetom, stariji od 50 godina, Romi, žrtve porodičnog nasilja, ili žene sa sela, dođu do zaposlenja. Država je u 2023. godini samo za subvencije preduzeća koja zapošljavaju osobe sa invaliditetom izdvojila 625 miliona dinara i još 550 miliona dinara za mere podsticanja zapošljavanja osoba sa invaliditetom, koje sprovodi NSZ. Cilj nam je da ljudima, koji su korisnici novčane socijalne pomoći, ali koji su radno sposobni, omogućimo da rade, što će unaprediti kvalitet njihovog života i smanjiti izdvajanja države.
– Ove godine podelićemo i prve boračke spomenice našim borcima koji su učestvovali u ratnim sukobima 1991 – 1999. godine, koji su prvi stali u odbranu države kada je to bilo najpotrebnije, a koji su godinama unazad bili na marginama društva. Radićemo na daljem unapređenju položaja boračko-invalidske populacije, posebno kod ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu, u čemu očekujemo značajnu podršku Ministarstva zdravlja i RFZO. Otvorićemo i novi gerentološki centar u Valjevu, čime ćemo dodatno ojačati kapacitete smeštaja za najstarije sugrađane.
* Kako ocenjujete izdvajanja države za pomoć najugroženijim kategorijama stanovništva?
– Oko 89 odsto ukupnog budžeta Ministarstva, koji iznosi 172 milijarde dinara, odlazi na socijalna davanja, od čega skoro 88 milijardi dinara za decu i porodicu, a oko 32,8 milijardi za novčanu socijalnu pomoć najugroženijima. Skrenuo bih pažnju na dve veoma bitne činjenice. Uvođenjem sistema „Socijalna karta“ pri centrima za socijalni rad, a što je ništa drugo do registar u kojem se nalaze podaci državnih organa, koji su od značaja socijalnim radnicima prilikom donošenja odluka o tome da li neko lice ispunjava zakonom propisane uslove da bude korisnik nekog prava, došli smo značajnih saznanja. Recimo, pronađeni su slučajevi neosnovanog vršenja isplata i nakon što su lica preminula, i to u više od 5.600 slučajeva. Ustanovljeno je u više od 30.000 slučajeva da je došlo do povećanja imovine ili prihoda porodica koje koriste neku vrstu novčane pomoći, a koja to nisu prijavila. To ne znači da će oni automatski prestati da primaju novčanu pomoć, već da socijalni radnik treba da utvrdi da li nove okolnosti utiču na to pravo. Sa druge strane, Socijalna karta je pomogla da centri za socijalni rad proaktivno deluju prema građanima da mogu da ostvare dodatno pravo, što je jedinstven primer brige i odnosa države prema građanima. U 96.668 slučajeva građani su obavešteni da mogu da budu korisnici neke usluge socijalne zaštite, a što do sada nisu znali. Dakle, sistem „Socijalne karte“ jeste odličan instrument za dostizanje pravedne i efikasne raspodele socijalnih davanja. Pored toga, kroz Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, omogućene su subvencije za majke prilikom kupovine prve nekretnine, ukoliko ispunjavaju zakonom propisane uslove. Do sada su sredstva, u iznosu od 2.196.497 evra, odobrena za 169 majki. Srbija danas, zahvaljujući politici koju sprovode predsednik Aleksandar Vučić i Vlada, nije više Srbija od pre 10 godina, kada su građani živeli u dvocifrenoj nezaposlenosti, često bez bilo kakvih socijalnih primanja ili mogućnosti da im država pomogne. Danas se o problemima naših građana koji žive teško, a ima dosta takvih, govori, ne skrivamo se od njih, već pokušavamo da njihove probleme rešimo i da im pomognemo.
* Koliko će penzionerske kartice značiti našim najstarijim sugrađanima?
– Demografska slika Srbije, nažalost, poslednjih godina obeležena je trendovima depopulacije i demografskog starenja. Stanovništvo Srbije stari kao nacija i sve je više sugrađana kojima je potrebna dodatna podrška države, ali i celog društva. Jačanje privrede, otvaranje fabrika, priliv direktnih stranih investicija, doveli su do rasta zaposlenosti. Zato danas možemo da sprovodimo mere podrške usmerene ka penzionerima. Novembarskim i januarskim povećanjem, penzije u Srbiji uvećane su za 20,8 odsto. Do kraja godine očekuje nas još jedan dvocifren rast penzija, kako je najavio i predsednik Vučić. Kartice za penzionere još jedna su potvrda odgovorne politike koju sprovodi predsednik Vučić, ali i pokazatelj da Srbija nije više zemlja tranzicije, već država koja korača čvrstim koracima napred. Za manje od dva meseca za karticu se prijavilo 583 hiljade naših najstarijih sugrađana.
* A koliko pomaže najmlađim sugrađanima, prvenstveno kod zapošljavanja?
– Kao što sam već naveo, jedan od najvažnijih projekata jeste program „Garancija za mlade“, koji će se delom finansirati iz budžeta, a delom uz podršku EU. Cilj nam je da svaka mlada osoba do 25 godina dobije zaposlenje čim završi školovanje, ili da se omogući doškolovavanje u onim slučajevima, kada mladi sa postojećim obrazovanjem ili zanimanjem predstavljaju teže zapošljivu kategoriju. U 2023. godini za aktivne mere zapošljavanja izdvojeno je skoro sedam milijardi dinara. Jedna od ciljnih grupa jesu i mladi stariji od 30 godina za koje je, preko Nacionalne službe za zapošljavanje, predviđen niz obuka, treninga i edukacija, kako bi stekli veštine i znanja koja su potrebna na tržištu rada. Cilj nam je da naši mladi ostanu u svojoj zemlji, ovde grade karijere, osnivaju porodice i da svoju decu sutra uče o svojoj zemlji, istoriji, kulturi. Samo na taj način možemo da obezbedimo budućnost našem narodu i našoj državi.
* Koliko se Srbija promenila u poslednjih deset godina? I koje biste oblasti izdvojili kao one u kojima smo najviše napredovali?
– Na to pitanje najbolje mogu da odgovore građani Srbije. Upravo oni, dajući na svakim izborima podršku predsedniku Vučiću, pokazuju da predsednik i Vlada, čija je okosnica Srpska napredna stranka, sprovode politiku koja daje rezultate. Na koju god stranu da pogledate, prema Subotici, ili prema Nišu, Loznici ili Boru, videćete promene na bolje. Videćete nove puteve, fabrike, mostove, nove škole, dečije vrtiće, parkove, ali i obnovljena pozorišta, domove kulture. Beograd i cela Srbija, postali su veliko gradilište i veliko tržište rada. Pre samo 10 godina suočavali smo se sa dvocifrenom nezaposlenošću, a danas je stopa nezaposlenosti 8,9 odsto. Penzije su povećane za 20,8 odsto u prethodna četiri meseca, a do kraja godine biće još veće. Srbija je postala stub stabilnosti u regionu, ima prijatelje na Istoku i na Zapadu, razgovara sa svima. Bori se za svoje interese, sprovodeći svoju politiku, ali uvažavajući svakoga. Srbija, sa predsednikom Vučićem na čelu, je Srbija koja ide napred, koja prepoznaje potrebe svojih građana i bori se za njihov još bolji život i budućnost.
Izvor: SNS Informator
