loader image

NBS: Referentna kamatna stopa povećana na 5,25 odsto

Izvršni odbor NBS je na današnjoj sednici odlučio da poveća referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, tj. na nivo od 5,25 odsto.

Pored toga što je referentna kamatna stopa povećana sa 5 na 5,25 odsto, u istoj meri povećana je i stopa na depozitne olakšice – na 4,25 odsto, kao i stopa na kreditne olakšice – na 6,25 odsto, saopštila je Narodna banka Srbije.

Kako je navedeno, NBS donošenjem ovakve odluke nastavlja da pooštrava monetarne uslove i utiče na ograničavanje sekundarnih efekata troškovnih pritisaka na rast cena putem inflacionih očekivanja.

Time doprinosi da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja do kraja perioda projekcije, navedneo je u saopštenju.

Ovo je deseto uzastopno povećanje referentne kamatne stope, počevši od aprila 2022. godine, s kojim je ona zaključno povećana za ukupno 425 baznih poena.

Prenošenje dosadašnjeg povećanja referentne kamatne stope na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike putem kanala kamatne stope, navode u NBS.
Dodaje se i da istovremeno, održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, Narodna banka Srbije u znatnoj meri doprinosi ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene, kao i makroekonomskoj stabilnosti u uslovima povećane globalne neizvesnosti.

I pored činjenice da je inflacija i dalje u najvećoj meri vođena globalnim troškovnim pritiscima u proizvodnji hrane i energenata na koje centralne banke nemaju uticaja ili je on veoma ograničen, Narodna banka Srbije čitavim setom mera nastoji da uspori inflaciju i doprinese njenom smanjenju ka cilju u narednom periodu.

Pored pooštravanja monetarnih uslova podizanjem osnovnih kamatnih stopa i održavanja relativne stabilnosti deviznog kursa, Narodna banka Srbije navodi da je je u prethodnom periodu donela i niz mera kojima je ograničeno poskupljenje finansijskih proizvoda.

Kako piše, na globalnom nivou pozitivno se mogu oceniti znaci popuštanja inflacije čemu doprinosi smanjenje cena energenata u poslednjih nekoliko meseci, troškova transporta, kao i sve manje izraženi zastoji u globalnim lancima snabdevanja.

Važan podatak predstavlja i usporavanje rasta cena u zoni evra, ali su potrebni i dodatni dokazi stabilnog popuštanja inflatornih pritisaka na globalnom nivou. Geopolitičke tenzije su i dalje izražene, a kretanje svetskih cena energenata i hrane volatilno, pod uticajem brojnih faktora na strani ponude i tražnje, što upućuje na opreznost monetarne politike Narodne banke Srbije.

Prema prvim procenama za decembar, inflacija u zemljama zone evra nastavila je da se smanjuje drugi mesec zaredom, zahvaljujući usporavanju rasta cena energenata, dok cene hrane i bazna inflacija još uvek nisu usporile rast.

Pored toga, preliminarni pokazatelji ekonomske aktivnosti ukazuju da je, uprkos oštrom povećanju troškovnih pritisaka i kamatnih stopa, kao i izraženoj geopolitičkoj neizvesnosti, privredna aktivnost zone evra prošle godine bila povoljnija nego što se predviđalo, a, prema procenama tržišnih učesnika, recesija u 2023. neće biti tako duboka kao što se prvobitno očekivalo.

Prilikom donošenja odluke, Izvršni odbor je imao u vidu i da će se nastaviti zaoštravanje globalnih finansijskih uslova, usled očekivanog daljeg pooštravanja monetarnih politika Evropske centralne banke i Sistema federalnih rezervi.

Ipak, očekuje se da će nastavak zaoštravanja globalnih finansijskih uslova doprineti daljem popuštanju inflatornih pritisaka na koje će uticati i nastavak smanjenja cena primarnih proizvoda, kao i da će dalje zatezanje monetarne politike Evropske centralne banke uticati i na nižu eksternu tražnju, ali i na rast cena evroindeksiranih kredita na domaćem tržištu.

Odlučujući da postepeno i odmereno pooštrava monetarne uslove na domaćem tržištu, Izvršni odbor je imao u vidu da je kretanje inflacije u Srbiji i dalje u najvećoj meri pod uticajem globalne energetske krize, još uvek prisutnih posledica pandemije, kao i suše koja je pogodila naš region.

Prosečna godišnja inflacija u 2022. iznosila je 11,9 odsto, a prema preliminarnim procenama Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnja inflacija u decembru, kao i u prethodnom mesecu, bila je na nivou od 15,1 odsto.

Najveći doprinos inflaciji potekao je od rasta cena hrane i energenata, dok se bazna inflacija tokom godine kretala na znatno nižem nivou od ukupne, zahvaljujući pre svega očuvanoj dugogodišnjoj relativnoj stabilnosti kursa dinara prema evru.

Ukupna inflacija ostaće povišena i početkom ove godine, pre svega zbog najavljenog poskupljenja struje i gasa, ali će se nakon toga naći na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini 2023. godine i povratak u granice cilja do kraja perioda projekcije.

U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, kao i niža eksterna tražnja u uslovima nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta.

Prema preliminarnoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, realni rast bruto domaćeg proizvoda Srbije u 2022. godini iznosio je 2,3 odsto, a ostvaren je kao rezultat rasta industrije i uslužnih sektora.

Snažan doprinos rastu industrije potekao je od rasta fizičkog obima proizvodnje u rudarstvu, a zatim od prerađivačke industrije, uprkos snažnom rastu cena energenata na globalnom nivou, kao i prisutnim zastojima u lancima snabdevanja.

S druge strane, poljoprivredna proizvodnja bila je manja zbog suše, kao i aktivnost u građevinarstvu u uslovima snažnog rasta troškova građevinskog materijala i drugih inputa. Izvršni odbor je naveo da su, uprkos manjoj aktivnosti u građevinarstvu, ukupne fiksne investicije ostale stabilne zahvaljujući snažnom prilivu stranih direktnih investicija.

Tržište rada i dalje beleži pozitivna kretanja, uz dalji rast zaposlenosti i zarada, kao i smanjenje nezaposlenosti.

U zavisnosti od kretanja ključnih monetarnih i makroekonomskih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja, kao i globalne geopolitičke situacije u narednom periodu, Narodna banka Srbije će procenjivati da li ima potrebe za nastavkom zaoštravanja monetarnih uslova i u kom obimu.

Prioritet monetarne politike i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku daljem privrednom rastu.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 9. februara 2023. godine, navode iz NBS.

Izvor:RTS

Podeli tekst