Samonikli listopadni grm koji nam je zaokupio pažnju, te je i tema našeg današnjeg teksta, raste u južnoj Evropi i jugozapadnoj Aziji. Najčešće se sreće u brdskim, ali i nizijskim predelima, uglavnom na krečnjačkoj podlozi. Veoma je čest stanovnik hrastovih šuma. Prijaju mu svetle, osunčane padine. Pored krečnjačke, uspeva i na silikatnim i karbonatnim terenima i suvim zemljištima. Ova biljka ima veoma bogatu istoriju. Kada govorimo o kulinarstvu, njegova upotreba je prisutna u skoro svim kuhinjama sveta. Međutim, posebno na našim prostorima, često je zanemarena i ostavljena u senci mnogo popularnijih vrsta, iako je njen lekoviti spektar veoma širokog opusa. Pored niza kulturnih i zdravstvenih prednosti, ima specifičnu kiselu notu koja donosi poseban ukus. Latinski naziv naše današnje biljke je Cornus mas, a kod nas, travari je nazivaju različitim imenima: crveni drijenak, svibovina, drenić, drenj, drin, dribika, kuroslipnik, drenjina, drenjka itd. Postoji 51 poznata vrsta.
Plod se može konzumirati svež, a može se i sušiti jer se najčešće u tom stanju, od njega pravi čaj. Takođe, u širokoj je upotrebi kada govorimo o pravljenju marmelade, kompota, soka i slatkog. Ovi proizvodi se najčešće prave u Bosni i Hercegovini, posebno u Drvaru, gde se pravi i čuvena rakija od drena. Proizvodnja različitih sokova i marmelada je poprilično zastupljena i u Srbiji i Albaniji. U Turskoj i Iranu se jede preko leta u kombinaciji sa soli, a može se praviti i hladan napitak koji je poznat i u Bosni i Hercegovini pod nazivom šerbe, dok se u Jermeniji i Azerbejdžanu, od njega pravi votka. U našoj zemlji, iako se manje koristi u lekovite svrhe, vrsta je koja se veoma često sreće. Raste na terenima do 1300 metara nadmorske visine. Biljka je otporna na štetočine, te je zbog toga veoma primamljiva za gajenje. Imajući u vidu da je to moguće bez upotrebe pesticida, dren je u samom vrhu primamljivih kultura vrednih za organsku proizvodnju.
Specifičnost drveta drena je što je ono za razliku od većine drvenastih biljaka, veoma velike gustine i ne pluta na vodi. Čvrsto je, i od najranijih dana se koristilo za izradu držača za različite alate, sečiva, mašine itd. U periodu Stare Grčke , stablo se koristilo za izradu koplja, lukova i strela. Takođe, u doba civilizacija kao što su grčka, rimska i persijska, postoje sačuvani zapisi o lekovitosti drena koji se koristio za ublažavanje bolova, i samim tim, brži oporavak bolesnika. Biljku spominje i čuveni grčki lekar, Dioskorid, koji u svom delu, O lekovitim travama, jasno napominje lekovita svojstva, te je njegov zapis koristio veliki broj lekara i botaničara skoro sve do perioda renesanse. Kod nas, u narodnim pesmama često možemo pročitati kako se opisuje snaga Marka Kraljevića tako što rukom „cedi vodu iz suve drenovine“.
Grm drena je velikog ili srednjeg rasta. Može narasti između 2 i 5 metara visine. Ima gustu krošnju sa grančicama tamno braon boje i zelenim listovima. Koren mu je snažno razvijen. Stablo je obloženo ispucalom korom, koja može biti od sive do sivo-žute boje. Grane su glatke dok su mlade, a vremenom ispucaju i liče na ljuspice. Razlikujemo dve vrste pupoljaka – lisne i cvetne. Lisni pupoljci su sitniji od cvetnih, i sadrže ljuspice. Za razliku od njih, cvetni pupoljci se nalaze na izdancima. Jajasti listovi nemaju nazubljenja, ali su zašiljeni. Mogu biti dugi od 6 do 10 cm. Imaju specifične jake žile po četiri sa obe strane lista. Naličja listova, prekrivena su belim dlačicama.
Drenjina ili drenjak je mala koštica crvene boje i ovalnog oblika. Dužine je oko 1cm, a unutar mesnatog omotača ima duguljastu košticu. Kada je nezreo, dren je veoma kiseo. Zreo dren se prepoznaje po boji koja postaje tamnocrvena, i kad na dodir otpadne sa drveta. Ovo se obično dešava u ranu jesen. Sadržaj šećera je tada u plodu veoma velik, i sam plod je izuzetno ukusan za jelo. Ono po čemu je ovaj grm i dobio ime, jesu njegovi plodovi. Od februara do marta cveta pre listanja.
U štitastoj cvasti se nalaze cvetovi žute boje, i ima ih između 10 i 20 komada. Na kraju zime, zbog svog cvetanja u to vreme, biljka se često koristi u vrtovima i baštama kao ukrasna. Razmnožavanje se obavlja preko semena ili vegetativno.
Lekoviti spektar drena je veoma širok. Lekoviti su svi delovi: kora, list, cvet i plod. Tanini i pektini kojima je bogata ova biljka, veoma blagotvorno deluju na sluznicu creva. Upravo iz ovog razloga, mnogi proizvodi od zrelih drenjina kao što su pekmez, sok, i drugi proizvodi, konzumiraju se kao lek u procesu lečenja dijareje i organa za varenje. Veoma je bogat vitaminima, u prvom redu C vitaminom, kao i K, koji je važan za zgrušavanje krvi i zdravlje kostiju. Takođe, prebogat je mineralima kao što su kalijum, bakar i mangan. Svi oni doprinose boljoj ravnoteži elektrolita, i ostalim ključnim funkcijama u telu.
Plodovi i listovi drena su veoma lekoviti, jer sadrže antimikrobna svojstva koja pozitivno utiču na varenje. Sok od drena se najčešće upotrebljava kod regulisanja problema kao što su nadimanje i žgaravica. Zbog sadržaja tanina, čaj od drena se veoma često upotrebljava kao preventiva protiv prehlade i kašlja. Ima i adstringentno dejstvo, te pored ublažavanja dijareje, može da se koristi i u pripremi obloga koji se stavljaju na manje rane radi bržeg zarastanja.
Dren se u narodnoj medicini, koristi kod brojnih tegoba, a najpoznatiji je kao prirodno sredstvo koje pomaže kod procesa lečenja bolesti bubrega, grla, malokrvnosti, groznice i dijareje. Takođe, pokazao se veoma efikasnim kod zarastanja manjih rana, smanjenju menstrualnih bolova, ublažavanju tinitusa, normalizaciji povišenog šećera, ali i efikasnom sredstvu u izbacivanju viška vode iz organizma.
Upravo iz gore navedenih razloga, predlažemo dva recepta upotrebe drena u lekovite svrhe:
Sok od drena
Sastojci: 1 kg zrelih plodova drena, 1 limun i 1,5l vode
Priprema: Plodove očistite od koštica. Ukoliko želite što autentičniji sok, možete ih samo usitniti i provući kroz sito i gazu. Preporuka je da nakon spravljanja soka, ne dodajete zaslađivače ili šećer. Neophodan vam je blender. Kada potpuno završite sa usitnjavanjem drena, pomešajte sa 1 limunom i vodom. Možete sok zasladiti medom ili stevijom.
Sok od drena se uglavnom koristi za jačanje imuniteta i podizanje energije. Pokazao se veoma efikasnim sredstvom za čišćenje organizma, protiv malokrvnosti, ali i izbacivanja viška vode iz organizma.
Tinktura od drena
Sastojci: 1 l jačeg alkohola ili rakije, sveži plodovi ili cvetovi drena.
Priprema: Ukoliko želite da napravite jaču tinkturu, staklenu teglu napunite do pola sa plodovima ili cvetovima. Ukoliko želite slabiju varijantu, onda punite trećinu. Potom dodajte alkohol. Promešajte, a zatim ostavite na suvo i toplo mesto.
Staklenu teglu morate svaki dan protresti. Sam proces pripreme tinkture može trajati dugo, od 3 nedelje do 6 meseci. Kada procenite da je tinktura gotova i u skladu sa vašom željom što se jačine tiče, tada je procedite, i prespite u novu teglu. Preporuka doziranja je 10 do 15 kapi tinkture na dnevnom nivou. Nakon 4 nedelje konzumiranja, neophodno je napraviti pauzu. Tinktura dokazano pomaže kod smanjivanja bola u grlu, dijareje, smirivanja upaljenih hemoroida, normalizacije šećera, bolesti bubrega, poboljšanje kod osoba koje pate od malokrvnosti.
pobeda info
