Kao voće ili sok, najčešće se koristi za ishranu, a kao lek, posebno zimi, u prevenciji od prehlade i gripa. Širom sveta, gaji se više stotina vrsta. Najslađe sorte su hibridi njihovog mešanja sa drugim, slađim voćem. Potiču iz Kine i Indije, a istraživanja pokazuju da su neke vrste nastale na severoistoku Bangladeša čak pre 7000 godina. Pre 16. vekova, samo u Italiji, rasle su kisele narandže. Slatke narandže su u Španiju, Italiju, Portugal i Francusku u 15. veku, doneli trgovci. Nakon toga, iz Evrope je preneta u Severnu i Južnu Ameriku, Australiju i Afriku. Sjedinjene Američke Države, smatraju se najvećim svetskim uzgajivačem narandži. Godišnje se ubiraju plodovi sa 25 milijardi stabala. Ova zimzelena biljka, Citrus aurauntium, potiče iz porodice rutvica, Rutaceae.
U Staroj Grčkoj, zvali su je voćem bogova. Mitološke priče, govore da ih je od bogova ukrao Herkules, jer je iz njih crpeo svoju nadljudsku snagu. Francuskinje su u 17. veku, svoj ten negovale i hranile svežim sokom od narandže, a podočnjake uklanjale njenom korom. Danas su ekstrakti ovog voća nezaobilazan sastojak kozmetičkih preparata i parfema. Takođe, devojke koje su trebale da se venčaju, nisu mogle ni da zamisle venčanje bez bidermajera od cvetova narandže, ali ni prvi bračni obrok. Takođe u Francuskoj, vojnike koji su svojevremeno spasli Marselj od španske okupacije, žene i devojke su ih u znak pozdrava i slave, zasipale laticama narandžinih cvetova. Njeno stablo je u mnogim kulturama simbol braka i ljubavi. Na Siciliji se slika Device Marije ukrašava grančicama narandže. Njen cvet je državni cvet Floride.
Sok od narandže oduvek je služio za čišćenje organizma, kako od pravih otrova, tako i od prevelike količine hrane koja je mogla poremetiti varenje. Pomaže ne samo protiv prehlade, nego i mnogih drugih bolesti. Spada u južno voće, citruse, a gaji se u toplim predelima, jer su i biljka i plod osetljivi na hladnoću i niske temperature. U našim krajevima, dostupna je za ishranu tokom cele godine. Narandža je zaista dijamant među citrusnim voćem, jer deluje kao zaštita od ogromnog broja bolesti kao što su akne, alergija, astma, bolovi u stomaku i želucu, anemija, bronhitis, glavobolje, depresije, dijabetesa, ekcema i herpesa, koristi se za normalan rast dece, poboljšanje koncentracije, sprečavanje zatvora, protiv impotencije, različitih infekcija kože, jačanja nervnog sistema, jačanja imuniteta, neprijatan zadah iz usta, neplodnost, nervoza, protiv nesanice, nesvestice, kod poremećenog metabolizma, krvarenja iz nosa, migrena, suzbijanja bakterija, ubrzavanja zarastanja rana, ubrzavanja razgradnje masti, uganuća i istegnuća, umora, upale vena itd. Niz blagotvornog dejstva narandže na bolesti, gotovo je nesaglediv.
U nekim zemljama se sok od narandže koristi kao preliv za razne vrste mesa, a u nekim kao sredstvo za dezinfekciju. Amerikanci su u Drugom svetskom ratu vojnicima svakodnevno davali sok, kao izvor vitamina i hranljivih sastojaka. Koristi se i za pravljenje alkoholnih pića. Prema novijim istraživanjima, narandža deluje pozitivno na krvne sudove, tako što smanjuje njihovo zadebljanje za 30%. Ima osvežavajuće, ali i antioksidativno dejstvo.
Australijski naučnici, utvrdili su da je veoma efikasna protiv nekih vrsta karcinoma (usta, disajnih organa i organa za varenje). Englezi preporučuju deci da svakoga dana pojedu po nekoliko kriški narandže. U Nepalu, narandža se jede cela, zajedno sa korom. Trpeza u Avganistanu, ne može se zamisliti bez ovog citrusnog voća. Na ostrvu Jamajka, sok od narandže se koristi, osim za jelo i pripremanje sokova, i kao sredstvo za čišćenje podova i njihovu dezinfekciju. Omiljen desert Švajcaraca su sočne kriške narandže prelivene slatkom pavlakom. U novije vreme, savetuje se konzumacija narandže i crne čokolade, kao preventiva od bolesti srca i krvnih sudova.
Pobeda-info
