Biljka o kojoj vam danas pišemo, potpuno je neopravdano zapostavljena na našim prostorima. Poznata i kao divlja kruškica, mušmula je nekad bila zastupljena u našim voćnjacima iz više razloga. Lekoviti opus ove biljke je ogroman, ali se na Balkanu najviše koristila za pravljenje marmelade, kompota, čaja, likera, raznih eliksira i soka. Ovo jesenje voće je niskokalorično, 100 grama ima svega 46 kalorija. Nedelju dana nakon branja, plodovi mogu da se konzumiraju, mada je to moguće i odmah nakon branja, kada se na njima uhvati mraz. Pripada porodici ruža, Rosaceae, a njen latinski naziv je Mespilus germanica. Latinsko ime roda, Mespilus, koristili su još stari Rimljani, a izvedeno je od grčkih reči mesos – sredina i spilas, što znači stena. Druga reč je verovatno bila asocijacija na tvrdoću mušmule u sredini ploda.
Na francuskom nosi ime Néflier, na nemačkom – Mispel, španskom – Níspero, italijanskom – Nespolo comune, engleskom – Medlar. Ime vrste, germanica, u prevodu znači „nemački“, a ime mu je dao čuveni švedski prirodnjak, naučnik i akademik, Karl fon Line, koji se smatra začetnikom moderne taksonomije. On je smatrao da baš iz tih krajeva potiče ova biljka. U današnje vreme, rasprostranjena je u oblastima centralne i zapadne Azije, Male Azije, a sreće se i u zapadnom delu Evrope.
Drvo mušmule ima životni vek od 30 do 50 godina. Može da naraste čak do 8 metara visine iako spada u drveće niskog rasta. Kora je pepeljasto sive boje i pahuljasta. Mladi izdanci su prekriveni sitnim dlačicama, a takvi su i pupoljci. Naizmenični listovi rastu na kratkim stabljikama, eliptičnog su oblika i dužine do 12 cm. Vrlo su karakterističnog izgleda. S jedne strane su tamnozeleni, dok su sa druge prožeti sivkasto zelenim tonovima. Cvetovi rastu na vrhu stabljika i grančica pojedinačno. Cveta od maja do juna, a oprašuju ih pčele. Nakon cvetanja, formira se okrugli plod sa dugim listovima, tamnosmeđih nijansi. Voli kamenite predele sa direktnim suncem, suva i drenirana zemljišta. Biljka je poprilično otporna na hladnoću i temperature do – 35 stepeni. Podnosi dobro jake vetrove.
Prema istorijskim spisima, mušmula potiče iz jugozapadne Azije i jugoistočne Evrope. Istoričari smatraju da se u oblasti severnog Irana, ova biljka uzgaja više od 3.000 godina. Pretpostavlja se da je u Grčku došla oko 700 godine p.n.e., dok su se Rimljani sa njom susreli oko 200 godine p.n.e. Tokom rimske imperije i srednjeg veka, bila je veoma značajno voće. Upravo su Rimljani raširili mušmulu na druge zemlje, jer je poznato da su je vojnici sadili u svojim vojnim logorima. Po keltskom predanju, odnosno astrologiji Druida, ukoliko ste rođeni u periodu od 4. do 13. oktobra, vi ste u znaku Mušmule. Druidi su mušmulu smatrali plemenitom biljkom sa višestrukim vrednostima. Prilikom odlaska u bitku, ili započinjanja nekog neizvesnog plana, uzimao se plod mušmule i otvarao. Ako bi se u njemu našao neparan broj koštica, smatralo se da će bitka biti uspešna, a ako bi se našao paran broj, onda bi se sve odlagalo za neko povoljnije vreme.
Mušmula sadrži znatne količine C vitamina, šećera i pektina. Upravo iz tog razloga, može da bude veoma značajna u lečenju bolesti koja nastaje usled dugotrajnog nedostatka askorbinske kiceline (vitamina C) koja se ispoljava različitim promenama na koži. Ova bolest je poznata pod nazivom skorbut. S druge strane, zapadna medicina koristi mušmulu za lečenje konstipacije, neredovne stolice i drugih problema vezanih za probavne organe. U suštini, može da pomogne kod slučajeva gde je potrebno stezanje tkiva. Takođe, ima i protivupalno delovanje. Mušmula koja nije u potpunosti zrela, steže sluzokožu, pa se veoma često koristi za zaustavljanje krvarenja u usnoj duplji kao što je slučaj sa krvarenjem desni, zuba, afti i sl. stanja. Često se koristi i kod obilnih menstruacija, kako bi umanjila bolove sprečavajući nagla krvarenja.
Širok spektar lekovitih benefita mušmule, dobro su poznavati narodnoj medicini. stari Druidi. Dokazano je da se njenim korišćenjem poboljšava vid, jača jetra i bubrezi, popravlja krvna slika, ali i otklanjaju bolovi u leđima i kolenima. Preporučuje se upotreba i kod osoba koje imaju problema sa vrtoglavicama i dijarejom. Mušmula popravlja zdravlje tako što obezbeđuje bolju hidrataciju ali i detoksikaciju. Pored šećera, pektina i vitamina C, zreo plod je veoma hranljiv. Sadrži i vitamine B1 i B2, i mnoštvo minerala kao što su kalcijum, kalijum, gvožđe, magnezijum. Svi vitamini i minerali zajedno, jačaju naš imuni sistem.
Za dobar hemoglobin je ključna određena količina gvožđa, a mušmula ga sadrži u velikim količinama. Ono je sastavni deo hemoglobina koje krvi daje crvenu boju, ali i snabdeva ćelije tela kiseonikom. Gvožđe je neophodno i za zdravlje mišića. Sastavni je deo tkiva. Bez dovoljne količine, mišići gube na tonusu i elastičnosti. Dovodi se i u usku vezu sa funkcionisanjem mozga. Smatra se da pomaže kod stvaranja novih neuronskih puteva i sprečava kognitivna oboljenja kao što su demencija i Alchajmerova bolest.
Pulpa mušmule se u tradicionalnoj medicini često koristi kao laksativ. Seme i lišće mušmule poseduju adstingentna svojstva, te može veoma brzo da stegne površinu sluzokože ili povređenu kožu, zaustavlja krvarenje tj. brzo zgrušnjava krv. Ova voćka ima mogućnost i da reguliše želudačnu kiselinu. U Iranu, mušmula se koristi za regulisanje visokog krvnog pritiska. Predstavlja svojevrstan tonik za srce, jer utiče pozitivno na njegov rad.
Osobe koje su alergične na mušmule, ne bi trebalo da ih konzumiraju, kao ni bilo kakve proizvode u kojima one postoje makar i u malom procentu. Takođe, preporuka je da se vodi računa i kada je u pitanju ishrana dece. Imajući u vidu da mušmule imaju laksativno dejstvo, upotreba mora biti kontrolisana, jer može da dovede do probavnih smetnji i bolova, posebno u gastrointestinalnom traktu. Imajući u vidu ovako širok opus upotrebe mušmule, predlažemo dva recepta – za lekoviti liker i pripremu marmelade.
Lekoviti liker od mušmula:
Sastojci: 500 gr zrelih mušmula, 1 l. vinjaka (mora imati bar 40% alkohola), 250 gr smeđeg šećera mada možete umesto toga koristiti 20 gr meda, i 2,5 dl vode.
Priprema: Mušmule dobro operite. Odsecite im peteljke, i stavite u staklenu teglu. U međuvremenu, prokuvajte vodu i šećer. Tom smesom prelijte pripremljene mušmule. Nakon toga sipajte vinjak i sve promešajte. Veoma je važno da staklenu teglu dobro zatvorite. Potrebno je da na toplom odstoji 15 dana. U tom periodu, s vremena na vreme, dobro protresite teglu. Nakon 15 dana, teglu otvorite i procedite tečnost kroz gazu ili sitnu cediljku. Sipajte u staklenu flašu i čuvajte na hladnom mestu.
Marmelada od mušmula:
Sastojci: mušmule, šećer, voda
Priprema:
Nakon što mušmule omekšaju, operite ih. Nemojte ih ljuštiti, nego ih takve samo isecite na komade. U lonac sipajte vodu tek toliko da ogreznu, a zatim ih kuvajte tri sata, na tihoj vatri. Mušmule procedite kroz gustu krpu i okačite preko noći iznad lonca kako bi sav sok iskapao iz njih. Nemojte ih pritiskati, da bi marmelada ostala bistra. Dobijenu masu izmerite, a potom u nju dodajte jednaku količinu šećera i kuvajte sve dok se ne zgusne.
pobeda info
