Vladika Nikolaj Velimirović je zapisao: „Sveta Gora je carstvo bez krune, država bez vojske, zemlja bez žena, bogatstvo bez novca, mudrost bez škole, kuhinja bez mesa, molitva bez prestanka, veza sa nebesima bez prekida, slavopoj Hristu bez umora, smrt bez žaljenja“.
Ovim rečima započinjemo priču o Svetog Gori, jedinoj monaškoj državi na kugli zemaljskoj, centru pravoslavnog sveta koji za srpski narod ima veliki značaj. Ono što je Vatikan za katolike, to je Sveta Gora za pravoslavce. Verovatno ste se krož život sreli sa osobom muškog pola koja je pohodila ovo sveto mesto, čija je noga kročila, tamo gde ženska noga nema pristup.
Sveta Gora nalazi se na trećem „prstu“ poluostrva Halkidikija, koji nosi ime Atos, ističe se i kao najviši vrh Grčke, sa svojih 2033 m visine.
Atos je autonomna monaška država pod grčkim suverenitetom, a pod duhovnom je jurisdikcijom Vaseljenske Patrijaršije u Istanbulu. Na Svetoj Gori se nalazi 20 manastira, od kojih je po jedan srpski, bugarski i ruski, a ostali su grčki. Srpski narod ima svoj manastir, čuveni Hilandar. Ovo sveto mesto je formalno osnovano 963. godine, kada je monah Atanasije osnovao manastir Veliku Lavru, najstariji i prvi u hijerarhiji svetogorskih manastira. Među srpskim narodom poslednjih godina je prisutan veliki broj poklonika ka Svetog Gori i Hilandaru. Da biste uopšte posetili manastir Hilandar i Svegu Gora potrebna je dozvola za boravak koja nosi naziv, Diamonitirion. Iako je reč o poluostrvu jedini put ka svetinji je preko mora (pristanište u Uranopolisu). Dolazak i odlazak sa Svete Gore kopnenim putem nije moguć.
Takođe, potrebno je dosta vremena, znanja i energije da se predstavi Sveta Gora i srpska duhovna kuća, manastir Hilandar. Prva pomisao na Hilandar je dinastija Nemanjići. Krajem 12-og veka, tačnije 1198. su manastir Hilandar osnovali veliki župan Stefan Nemanja i njegov sin Rastko, odnosno monasi Simeon i Sava. Sveti Sava je sagradio ovo sveto mesto radi svog naroda, a ne radi sebe. Nepune dve godine nakon osnivanja, u manastiru je preminuo monah Simeon, a legenda kaže da je na mestu na kome je on sahranjen u nekadašnjoj crkvi Vavedenja Bogorodice, koju je kasnije kralj Milutin obnovio, nikla čudesna loza. Pored kraljeva Milutina i Stefana Uroša Prvog, manastir Hilandar je pomagao i car svih Srba i Grka, Dušan Silni, ali i mnogi drugi srpski vladari, poput recimo knjaza Miloša Obrenovića, zatim kneza Aleksandra Obrenovića, a poznato je da je u posetu ovoj Svetinji išao i kralj Petar Prvi Karađorđević. Pored Srba, Hilandar su pomagali i grčki i bugarski monasi, kao i ruski vladari i drugi. Svakako je zabeleženo da je bratstvo srpskog manastira Hilandar, tokom borbe grčkog naroda protiv turskih osvajača bilo od velike pomoći.
Hilandar je u hijerarhiji na 4. mestu, obasan je velikim zidinama i ostavlja utisak srednjovekovnog utvrđenja. Naš manastir poseduje skoro trećinu zemljišta Svete Gore. U manastiru može da se boravi noć ili dve. Pripremajući ovaj tekst setila sam se priče jednog poznanika koji je posetio Hilandar i preneću njegove utiske.
Na samim vratima vernike dočekuje monah i odvodi u gostoprimnicu. Gosti manastira imaju besplatan smeštaj i na početku dobijaju raspored bogosluženja. Takođe, upoznaju se sa kodeksom oblačenja ali i ponašanja. Na ovakvom mestu nema glasne priče, vesti, novina, telefona i bilo čega drugog što bi moglo narušiti mir koji vlada. Oseti se posebna emocija i duhovni mir. Tamo se cene druge vrednosti, oseti se spokoj. Jednom rečju preovladava osećaj povratka, a ne dolaska, iako ste na Atosu prvi put. Kompleks u okviru manastira obuhvata polja maslina i vinove loze, zasađeno je voće i povrće. Monasi se izdržavaju od svog rada, prave brojanice, imaju knjižaru, prodaju suvenira. Jednom rečju sve je odlično organizovano i poželite da se opet vratite, a niste još ni otišli. Služe se dva obroka kako je i propisao sveti Sava. Ručak u osam ujutru i večera u šest uveče. Trpezarija je sagrađena početkom 14. veka, u doba kralja Milutina. Veoma je prostrana. Obeduje se za dugačkim stolovima i sedi na klupama. Iguman sedi na čelu. Potom se ređaju stolovi sa monasima, zatim i gostima.
U noći između 3. i 4.marta izbio je veliki požar na Hilandaru. Od tada traje obnova, a rok završetka predviđen je za kraj 2023. godine. Još su vidljivi tragovi vatrene stihije koja umalo nije progutala duhovni temelj srpske nacije.
Pobeda – info
