„Mi smo jedna stena, jedan kamen…“ – Mileva Marić Ajnštajn
Tokom prošle godine, 2022. Novi Sad je ponosno nosio titulu Evropske prestonice kulture, što je opravdao sa bezbroj kulturnih dešavanja i velikom posetom kako domaće publike, tako i odzivom ljubitelja kulture iz cele Evrope. Novi Sad u godini EPK završio je svoju priču najvećom multimedijalnom izložbom u Evropi koja je posvećena Milevi Marić Ajnštajn. Autor izložbe „Mileva: mi smo stena“ koja je inspirisana životom naše sugrađanke i supruge poznatog naučnika, Alberta Ajnštajna je Dušan Jovović.
I dva meseca od otvaranja vrata Muzeja grada Novog Sada, na Petrovaradinskoj tvrđavi, izložba privlači veliko interesovanje. Građani iz čitave Srbije posetili su Novi Sad tokom dana praznika i vikenda što svedoče redovi koji su se stvorili ispred ulaza u muzej. Za sve vas koji planirate da posetite izložbu želimo da odgovorimo na pitanja koja se najčešće postavljaju, a radi se o lokaciji izložbe i trajanju.
Izbožbu možete pogledati u Muzeju grada Novog Sada koji se nalazi na Petrovaradinskoj tvrđavi, svakog dana, osim ponedeljkom, od 9 do 17 časova. Izložba će biti postavljena u naredne dve godine, stoga dame i gospodo ovu izbožbu ne smete propustiti.
Nakon ljubaznog osoblja koji će vam poželeti dobrodošlicu u muzeju, uputićete se ka vratima iza kojih se krije priča inspirisana Milevinim blistavim umom i njenim životom. Izložba se sastoji od snažnog vizuelnog narativa koji na upečatljiv i drugačiji način pristupa liku i delu Mileve Marić Ajnštajn. Ova izložba će ostaviti snažan utisak na svakog od posetilaca, a samo jedan od razloga za to je kreativna upotreba najmodernijih tehnologija. Sve vreme scenografija komunicira sa posetiocima, te se iz tog razloga prostor čini magičnim. Veliki deo izložbenog prostora Muzeja grada je rakonstruisan za potrebe izložbe i on se prostire na 1200 metara kvadratnih. Izložba je podeljena u nekoliko celina koje prate život naše junakinje, a po prvi put su javnosti dostupna pisma koja je pisala porodičnim kumovima u Novom Sadu. Izložba se kreće od svetlosti ka mraku, odnosno plodonosnim Milevinim godinama života i saradnje sa jednim od najvećih svetskih naučnika, do sloma zajedničke porodice. Poslednji deo izložbe ostavljen je u tami i skučenom prostoru koji predstavlja onaj deo Milevinog života, propraćen mukotrpnim razvodom od Alberta, ali pogoršanim zdravljem, te bolesti dece.
Ko je bila Mileva Marić Ajnštajn?
Istorija je pamti kao suprugu Alberta Ajnštajna, ali retko ko zna za njen doprinos nauci. Mileva Marić je rođena 19. decembra 1875. godine u Titelu, u mestu srpskih graničara na Dunavu i Tisi. Milevini roditelji, Miloš i Marija su bili pravoslavni Srbi koji su slavili Svetog Stefana. Mileva je pre svega bila srpska naučnica, matematičar i fizičar koja je postavila temelje savremene fizike. U periodu kada je rođena, a to je 19. vek, ženama nije bilo omogućeno visoko školovanje. Međutim, zahvaljujući njenom ocu koji se izborio da Mileva upiše mušku tehničku školu ona odlazi put Ciriha, gde upisuje Politehnički fakultet i gde upoznaje Alberta iz nemačkog grada Ulma. Bila je tek peta žena koja je primljena u ovu školu, a upisuje studije kao najstarija i jedina žena u grupi. Od tog trenutka njih dvoje zajedno rade, ali s obzirom da je patrijarhalno vaspitana svoje zasluge stavlja po strani, pa se na kraju svih zajedničkih radova nalazi samo Albertov potpis. O njenom radu i doprinosu postoji više dokaza u vidu pisama koje su njih dvoje razmenjivali, priča njihovog sina i svedočenja poznanika. U vanbračnoj zajednici rodila je ćerku Lizerl, krštenu u Novom Sadu kao Ljubica, koju je po Albertovom nagovoru dala na usvajanje. Dalja sudbina njihovog prvog deteta do danas je ostala tajna. Mileva je postala gospođa Ajnštajn, 6. januara 1903. godine. Tokom bračne zajednice dobilu su dva sina, Hansa Alberta (1904) i Eduarda (1910) . Mileva je svoj život dalje posvetila deci, domaćinstvu i Albertovom naučnom radu. Njihov brak je bio narušen Albertovom ljubavnom aferom. Stupio je u odnose sa rođakom Elzom, sestrom od tetke. Mileva je gledala u čoveka čiji se svet promenio, čija interesovanja više nisu bila ista, više mu nije bila potrebna čak ni u njegovom radu. Očajna i nesrećna vraća se za Cirih sa decom, a on ostaje u Berlinu. Više se nisu viđali redovno i na rastanku joj je dao fotoaparat, kako bi fotografisala decu i slala njemu da vidi kako deca rastu.
Mileva je živela u nadi da će se Albert vratiti, a on se tad već upustio u život sa Elzom i nakon toliko godina udovoljio majčinoj želji, rastavši se od Mileve 1919. godine. Mileva je ostatak života provela izdržavajući bolesnog sina i sebe, drženjem časova matematike i klavira. Poslednji put je boravila u Novom Sadu 1938. godine, a umrla je 1948. godine u Cirihu gde je i sahranjena. Pred kraj života ogorčeno je govorila da joj je Albert pokrao životnu sreću, naučni rad i finansijsku sigurnost pod starost.
Na kući u kojoj je živela Mileva Marić Ajnštajn, u Kisačkoj ulici 20 u Novom Sadu, nalazi se informativna tabla, kojom se ukazuje da je tu bio dom u kome je deo svog života provela ova srpska naučnica i supruga slavnog fizičara. Tokom 2019. godine kuća je renovirana i opet sija u starom sjaju sećajući na dane kada je „šašavi Marićev zet“ bio gost grada Novog Sada.
Da biste približili život najintrigantnijeg naučnog para Ajnštajn, pozivamo vas da posetite izložbu. Emocija koja prati svaki segment izložbe je setna i govori o tužnom životu naše Mileve.
Pobeda – info
