Gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić izjavio je večeras kako može da garantuje da teretni tj. kamionski saobraćaj neće biti dozvoljen preko četvrtog mosta u Novom Sadu, koji će se graditi u produžetku Bulevara Evrope i koji će prelaziti na sremsku stranu.
Đurić je, gostujući u emisiji Signali na Radio-televiziji Vojvodine, rekao da će teretnjaci ići preko mosta koji se gradi u okviru Fruškogorskog koridora, a da će most u produžetku Bulevara Evrope biti u istom statusu kao i Most slobode, a to je da će biti gradski most.
To je potvrdio i direktor JP “Koridori Srbije” Aleksandar Antić, koji su investitor celog projekta, pa je naveo da će most imati dve trake na jednoj strani, koje će biti širine sedam metara, plus pešačku stazu od 1,75 metara i biciklističku stazu od 2,1 metar.
“Potpuno je jasno da je to gradski most namenjen za “običan” saobraćaj, plus dodatak za bicikliste i pešake. Biće čak i malo širi od Mosta slobode, a kada se bude približio sremskoj strani, dobiće i treću traku, pa će deo za saobraćaj biti 10 metara, plus staza za bicikliste i staza za pešake”, istakao je Antić.
Gradonačelnik Đurić je podsetio da se ovaj most spominje u prvom Generalnom urbanističkom planu Novog Sada iz 1954. godine, pa sve do poslednjeg GUP-a iz 2022. godine.
“Planeri koji su tada pravili ta dokumenta su viziju imali da tu treba da bude bulevar i da u produžetku ide most. Radimo na razvoju grada, kako bi on izašao na sremsku stranu. Sada su se stvorili finansijski uslovi, jer imamo državu koja je ekonomski sve jača. Dva mosta finansira Republika Srbija, a pešački finansiraju zajednički Pokrajina i Grad. Sva tri mosta koštaju zajedno 370 miliona evra, a pešačko-biciklistički most će Novosađane koštati dve milijarde dinara”, rekao je on.
Aleksandar Antić je rekao da su “Koridori Srbije” investitor u okviru projekta “Fruškogorski koridor”, kao i za četvrti most koji će biti povezan sa Fruškogorskim koridorom.
“Njihov najveći značaj jeste za same Novosađane, ali cela Republika Srbija se nalazi u snažnom investicionom ciklusu , gradimo 10 autoputeva i brzih saobraćajnica. “Koridori Srbije” imaju privilegiju da zajedno sa Vladom Srbije, Pokrajinom i Gradom učestvuju u ovim važnim projektima”, rekao je Antić.
Prof. dr Vuk Bogdanović, sa Departmana za saobraćaj Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, rekao je da je ceo proces planiranja i projektovanja definisan zakonom, a da je do sada predstavljeno idejno rešenje tih mostova.
“Ti projekti će ostati vekovima u arhivama. Radio je konzorcijum, koji je predvodio MHM iz Novog Sada, zajedno sa kompanijom iz Slovenije, eksternim ekspertima. To je široka grupa autora koja radila na izradi idejnog rešenja. To rešenje je bilo na državnoj revizionoj komisiji i otklonjene su neke nepravilnosti. Ništa se u tom procesu ne može sakriti, svi dokumenti će biti javni. Uključena je cela struka, koja stoji iza toga šta je urađeno”, rekao je on.
Prof. dr Bogdanović kaže da mu pomalo smetaju protesti koji se događaju oko izgradnje četvrtog mosta, ali da su oni kod nas već postali praksa.
“Radio sam na studiji za izgradnji beogradskog UMP-a, koje obuhvatao izgradnju Mosta na Adi. Ista je priča bila, svašta se predlagalo, bilo je neracionalnih predloga. Ista priča je bila kada su se pravile dve petlja ispred Arene. Zamislite šta bi sada bilo kada bi uklonili most na Adi. Tada sam bio mlad, ali sećam se da je ista priča je bila kada je pravljen Most slobode, bile su isto demonstracije. Pa i kada je građena Gazela”, istakao je on.
Direktor JP “Koridori Srbije” Aleksandar Antić kaže da su sve aktivnosti na izgradnji Fruškogorskog koridora, kao i četvrtog novosadskog mosta, pokrivene dozvolama.
“Za most na Fruškogorskom koridoru imamo dozvolu za šipove. Od 422 šipa smo pobili 300. Na tom koridoru imamo tunel “Iriški venac” od 3,5 kilometara, budući najduži tunel u Srbiji, koji je do sada probijen 120 metara. CRBC ima drugačiju tehnologiju. Oni urade privremeni most i sa njega grade glavni most. Za Fruškogorski koridor je urađen taj pomoćni most. Taj most će izaći na autoput E75, sa jedne strane, i na Rumu, sa druge strane. Imaće brzu vez sa budućim autoputem Beograd-Zrenjanin-Novi Sad. Drastično će promeniti saobraćaj u Vojvodini i u Novom Sadu. Najbolja veza između Bačke i Srema, a posle sa Istočnom Srbijom i BiH”, kaže on.
Antić dodaje da Fruškogorski koridor ne može da se pušta fazno, nego mora u celosti, a rok će zavisiti od brzine probijanja tunela. Most će biti završen tokom 2025. godine, a biće pušten u saobraćaj početkom 2026. godine.
Prof. dr Saša Orlović, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, kaže da važan biodiverzitet jer je Dunav međunarodni ekološki koridor za kretanje raznih životinjskih vrsta.
“Naručena je studija, ne kako da vratimo u prethodno stanje, nego da povećamo nivo biodiverzitet, sa novim sadržajima. Grupa prof sa PMF-a, Poljoprivrednog fakulteta, Šumarskog fakulteta je radila na smernicama za sve tipove staništa, za biljne vrste, ptice, vodozemce. Ne samo da ćemo povećati brojnost jedinki, nego broj vrsta. Biće značajno unapređeno nego što je to sada”, ističe on.
Prof. dr Orlović dodaje da se sve radi koordinisano, a da su procesi postepeni.
“Treba da se urade zasadi klonskih topola, koji nisu značajni sa aspekta zaštite prirode. Trebaće vremena, da se zasade domaće vrste. Sadnjom 20.000 sadnica drveća i žbunja da povećamo površine staništa, a onda će doći i nove vrste. Govorim o celom području, i o Kameničkoj adi i Šodroš”, ističe on.
Prof. dr Orlović napominje da će deo stabala morati da bude posečen, ali da će biti kopiran genetski materijal tih stabala i kasnije biti vraćen na taj prostor.
“Najvažnija mera je da će se ispod mosta saditi žbunaste vrste, koje obezbeđuju migracije životinjskih vrsta. Ovo su smernice. Taj tim su činili stručnjaci iz polja biologije, šumarstva… Sve što struka kaže treba da se primeni. Ponavljam, do 20.000 sadnica će biti drveća i žbunja, a biće posečena 142 stabla. Imamo domaću crnu topolu i belu topolu, pa će se saditi hrast lužnjak, imaćemo senzorsku baštu, stazu zdravlja, stanište oprašivača. Novo osvetljenje koje neće uznemiravati živi svet. Šuma će postepeno da raste, to su brzorastuće vrste, topola za 15-20 godina dostiže maksimalnu zrelost”, kaže on.
Izvor: rtv
