Svake godine, maj mesec je u kalendaru Svetske zdravstvene organizacije posvećen borbi protiv melanoma i podizanju svesti prevencije i ranog otkrivanja najozbiljnijeg oblika rada kože.
Sa prvim sunčanim danima, sunce nam se osmehuje kroz različite zrake. Naime, Sunce emituje ultraljubičaste zrake koji su nevidljivi golim okom i dele se na tri grupe – UVA, UVB i UVC zrake. UVA zraci čine 98% ultraljubičastog zračenja sunca, slabijeg su intenziteta od UVB zraka, ali prodiru dublje u kožu i doprinose pojavi raka kože u kasnijim fazama života, starenju kože i njenom tamnjenju. UVB zraci su, s jedne strane, neophodni za stvaranje vitamina D, ali su, s druge strane, odgovorni za sunčanicu, opekotine i pojavu katarakte. UVB zraci su najjači od aprila do oktobra, od 10h do 16h, dok smo UVA zracima izloženi u relativno sličnoj meri tokom obdanice, čak i kad je oblačno. Kada je reč o UVC zracima, oni su smrtonosni, ali srećom ne dopiru do nas zahvaljujući ozonskom omotaču.
Vrlo često ne bavimo se negom i zaštiti naše koži i zaboravljamo činjenicu da je upravo koža naš najveći organ. Kako bismo zaštititi svoje zdravlje i sprečili pojavu nekog od oblika raka kože potrebno je da se štitimo od sunčevih zraka. Sunce jeste izvor života i važno je biti na dnevnom svetlu upravo zbog vitamina D, ali pravilan način izlaganja suncu je jedini put ka zaštiti. Izlaganje suncu uzrokuje promene na koži. Iako mnogi ljudi misle da tamniji ten znači dobro zdravlje, promene tona kože uzrokovane izlaganjem suncu mogu ubrzati efekte starenja i povećati rizik od razvoja raka kože, bora, pega i fleka na koži.
Svakodnevna upotreba krema za sunčanje i zaštitna odeća su neki od najjednostavnijih načina zaštite kože. Mnogi ljudi veruju da rak kože pogađa samo osobe svetlije puti ili one koje se često sunčaju. U stvarnosti, rak kože se može razviti kod bilo koga, bez obzira na tip kože, godine ili način života.
Melanom je najopasniji oblik raka kože. Reč je o vrsti raka kože koji nastaje i razvija se u ćelijama poznatim kao melanociti – ove ćelije se nalaze u gornjem sloju kože i proizvode pigment zvan melanin, koji koži daje boju. Melanom, iako ređi od drugih vrsta raka kože, opasniji je jer raste i brzo se širi na druge delove tela ako se ne otkrije i leči na vreme. Rak kože može se razviti bilo gde na telu, na mestima koje ne možemo videti i ne bismo očekivali.
Rizik za razvoj melanoma povećavaju brojni faktori: svetla put, genetska predispozicija, veliki broj mladeža, opekotine od sunca, ali i ponašanje, poput korišćenja solarijuma i namernog sunčanja bez zaštite.
Prema podacima Registra za rak Republike Srbije, godišnje se registruje oko 800 do 900 novih slučajeva melanoma. U poslednjim decenijama beleži se porast obolelih, što se delimično objašnjava boljom dijagnostikom, ali i sve većom izloženošću UV zračenju. Zabrinjavajuće je da melanom sve češće pogađa mlade ljude, posebno žene između 20. i 40. godine života. Kod muškaraca se često otkriva u kasnijim fazama, kada su prognoze lošije.
Kako izgleda pregled kože?
Dermoskopski pregled – jednostavan i bezbolan, a izuzetno važan.
Dermoskopija je bezbolan pregled mladeža koji traje između 15 i 45 minuta, u zavisnosti od broja promena. Izvodi se pomoću specijalizovanih uređaja koji omogućavaju analizu struktura ispod površine kože.
Apelujemo da se izlažete suncu kada je smanjeno zračenje, a takođe apelujemo da izbegavate korišćenje solarijuma (veštačko sunčanje), jer je broj obolelih od raka kože pobećan sa porastom broja upotrebe solarijuma.
Pobeda – info
