Tokom vladavine dinastije Ming, ljudi na istaknutim položajima u vladi i vojsci, nazivali su se mandarini. Kada tu reč prevedemo sa portugalskog, ona znači – savetovati. Ime, pored toga što zvanično potiče iz Kine, ovo citrusno voće je dobilo po karakterističnoj boji koja podseća na boju kože tamošnjeg stanovništva. U 20. veku, sa istoka je preneta na obale Sredozemlja, gde se uglavnom i gaji. Mandarina, citrus reticulata, potiče iz porodice rutvice, Rutaceae. U pitanju je niska zimzelena biljka koja najvišu visinu može dostići do 3 metra. Od ostalih citrusa, razlikuje se i po lišću koje je šire od ostalih vrsta.
U mnogim kulturama, mandarina simbolizuje sreću, blagostanje i harmoniju. U kineskoj tradiciji, mandarine su često povezane sa simbolikom prosperiteta i sreće. Tokom proslave Nove godine, mandarine se poklanjaju kao znak želje za bogatstvom i blagostanjem u narednoj godini. U nekim kulturama mandarine simboliziraju balans. Često se koriste kao dekorativni element u domovima, kancelarijama i prodavnicama, što se smatra znakom privlačenja dobre sreće. U nekim kulturama je uobičajeno davati mandarine kao poklon prilikom poseta, što je simbol poštovanja i želja za srećom i blagostanjem.
Mandarina je izuzetno bogata vitaminima, posebno vitaminom C, ali sadrži i vitamin A, B1, B2, B6, B5 i E, kao i minerale poput kalcijuma, gvožđa, kalijuma, magnezijuma i natrijuma. Dobro je poznato da je vitamin C ključan za jak imunitet, a samo jedna mandarina srednje veličine, obezbeđuje skoro trećinu preporučenog dnevnog unosa vitamina C. Osim toga, mandarine obiluju vodom, prepune su antioksidansa i ujedno su dobar izvor vitamina i minerala. Najbolje uspeva u suptropskim krajevima jer je veoma osetljiva na hladnoću. Ima bele cvetove, petočlane listove, a plod je segmentirana bobica poznata kao hesperidijum.
Mandarina je dobar izvor kalijuma, koji snižava krvni pritisak, uravnotežuje ritam srca i čuva zdravlje kardiovaskularnog sistema. Antioksidansi koje ima mandarina, pomažu u smanjenju lošeg holesterola i podstiču dobar holesterol. Sa obiljem vitamina, mandarina je odlično sredstvo za negu lica. Razgradnjom beta-karotena oslobađa se vitamin A, koji je zaslužan za ujednačen ten, a vitamin C stimuliše proizvodnju kolagena, pa doprinosi smanjenju bora. Sto grama mandarina sadrži dvostruko više vitamina C od narandže. Zato se ova voćka preporučuje tokom hladnih dana, jer čuva organizam od prehlade i jača imunitet. Citrusi odlično utiču na probavu, a u toj grupi namirnica, posebno se ističu mandarine. Dve manje mandarine, otprilike imaju oko 50 kalorija, pa su odlične za mršavljenje. Mandarina je dobar izvor kalijuma, koji snižava krvni pritisak, uravnotežuje ritam srca, i čuva zdravlje kardiovaskularnog sistema.
Stručnjaci iz Klinike Mejo, tvrde da mandarine mogu popraviti raspoloženje. Naučno je dokazano da miris mandarine pomaže kod ublažavanja stresa i depresije. Iako predstavljaju pravu riznicu vitamina i minerala, njihova upotreba mora biti pažljiva i dozirana. Prekomerna konzumacija može biti problematična. Prema rečima ruske nutricioniste Nadežde Čapkine, dnevni unos fruktoze ne bi trebalo da pređe 40 grama, a nekoliko mandarina već može da dostigne tu granicu.
Previše mandarina može negativno uticati na jetru. Ljudi koji boluju od gastritisa takođe treba da budu oprezni. Kiseline iz mandarina mogu iritirati osetljivu sluzokožu želuca i creva. Takođe, mandarine se nikako ne preporučuju na prazan stomak, jer njihova kiselost može izazvati iritaciju digestivnog trakta. Najbolje vreme za uživanje u ovom citrusnom voću su večernji sati, jer imaju nisku kalorijsku vrednost i neće negativno uticati na telesnu težinu. Upravo zbog svoje brzo svarljive prirode, mandarine su savršena opcija za laganu užinu u hladnim zimskim danima.
Pobeda-info
