Danas se nadovezujemo na prethodni tekst o kupinama, i nastavljamo priču o moćnim biljkama iz porodice Ruža, Rosaceae. Naša današnja voćka, malina, višegodišnja je listopadna biljka koja pripada rodu Rubus. Ovaj rod ima više podroda, pa ćemo neke od njih izdvojiti, jer pored lepote, imaju širok opus lekovitih svojstava. Rasprostranjenost maline je velika i obuhvata Aziju, Severnu i Južnu Ameriku, južni deo Afrike, Evropu i daleku Australiju. Najviše vrsta potiče iz Azije, a najmanje iz Evrope. Ova biljka traži mnogo svetlosti i vlage. U Srbiji, malina je počela da se gaji 1880. godine kao ukrasna baštenska biljka, dok zvanična proizvodnja započinje oko 1920. godine. Tada se na području Valjeva i Čačka određuju malinarska područja za potrebe lokalnog tržišta. Gajenje maline na području Valjeva, počelo je u rejonu sela Bukovice i Zlatarića. Plod se koristio za pravljenje sirupa i slatkog, a pulpa se posebno odvajala. Vodeća sorta u ovom kraju, u početku je bila Marlboro, da bi je kasnije zamenile Malling Exploit i Malling Promise (Moling eksploit i Moling promis). Već krajem XX i početkom XXI veka, vodeća sorta postaje vilamet, Willamette. U našoj zemlji, tokom druge polovine XX veka, Institut za voćarstvo u Čačku, doprineo je uvođenju novih, kvalitetnih sorti maline. Stručnjaci ovog instituta su čak stvorili tri nove sorte: gradinu, krupnu dvorodnu i podgorinu. Od XVII veka do današnjih dana, stvoreno je više od 1.000 sorti crvene, crne i purpurne maline u svetu.
Legenda o ovoj crvenoj bobici vraća nas nazad u drevna vremena i kaže da je latinsko ime maline – Rubus Idaeus, izvedeno od planine Ida u Turskoj, gde su je otkrili grčki bogovi i tako joj dali ime. Inače, latinsko ime roda Rubus, potiče od reči ruber, što u prevodu znači crvena. Postoji mnogo legendi i mitova vezanih za malinu. Planina je oduvek bila važna u grčkoj mitologiji, te neki mitovi opisuju boginju Rej, koja je upravo na najvišoj planini na Kritu, rodila Zevsa tajno, skrivajući ga od oca Krona kako ga ne bi progutao, jer je proročanstvo predviđalo da će ga njegov potomak svrgnuti sa trona. Prema drugoj legendi, malina je najpre bila bele boje, ali je mlada princeza sa Krita poželela da obraduje Zevsa ovim voćem, te se prilikom branja ogrebala, a njena krv im je dala rubin crvenu boju. Od tada malina više nije rađala bele plodove. Takođe, postoji grčki mit prema kojem je Zevsu malina spasila život kad je bio dete, jer ga je njegova majka sakrila iza žbunja maline, zbog toga što je tadašnji vrhovni bog Kron, želeo da ga ubije.
Širenje malina i njihovo gajenje po Evropi, definitivno su, po istoričarima, proširili Rimljani. U srednjem veku se malina počinje koristiti u medicinske svrhe, ali i kao boja. Ova voćka je bila luksuz, te su je mogli priuštiti samo bogati ljudi. U Severnoj Americi, mnogo pre nego što su Evropljani došli, Indijanci su koristili maline u ishrani, kao boju, ali i u medicinske svrhe. Već u XVIII veku, gajenje ove kulture se širi i mogli su je priuštiti svi slojevi tadašnjeg društva. Koren maline je višegodišnji organ koji raste vrhom u zemljište. Ima ulogu da iz zemljišta usisava vodu i mineralne rastvore, i da ih sprovodi u stablo. Korenski sistem maline prodire do 50 cm u zemlju. Sposoban je da se deblja i da obrazuje godišnje godove. Kada govorimo o stablu, listovi su spiralno raspoređeni, i rastu tokom jedne vegetativne sezone. Stablo i lišće grade izdanak koji se sastoji iz nadzemnog i podzemnog dela. Nadzemni živi dve godine, dok je podzemni višegodišnji, i na mladim žilama se obrazuje veći broj pupoljaka od kojih nastaju mladi izdanci. Oni imaju tzv. emergence tj. trnove. Cvet maline je dvopolan. Skupljeni su u cvasti koje se obrazuju u pazuhu priperaka na rodnoj grančici. Čašica i krunica grade cvetni omotač. Cvetanje traje između 20 i 25 dana, a prvi pupoljci se obrazuju u septembru i oktobru. U Srbiji, plemenite sorte uspevaju na nadmorskoj visini od 400 do 800 metara. Kao višegodišnja kultura, na jednom mestu može da ostane više od 10 godina, i zato je veoma važno izabrati pogodno mesto za sadnju.
Rubus idaeus vulgatus Arrhen, odnosno Evropska crvena malina raste uglavnom u Evropi i severozapadnom delu Azije. Njeni izdanci su trnoviti, a na njima se nalaze perasti, neparni listovi koji imaju do 5 liski. Jajastog su oblika, a tamnocrveni plod je malo izdužen i loptastog oblika. U njemu se može nalaziti od 20 pa do čak 150 koštica. Početkom XVII veka, uvedena je u Evropu, i od tad se gaji na kultivisan način. Podrod Idaeobatus, je rasprostranjen u celom svetu i obuhvata 195 vrsta maline. Kod nas, ovaj rod maline se sreće na proplancima bukovih i drugih šuma, proplancima, teritorijama blizu potoka i rečica. Ne prelaze iznad 1.200 metara, i ne silaze ispod 600 metara nadmorske visine. U ovom podrodu, najvažnije su: crvena malina, crna američka i purpurna malina. Crvena malina obuhvata još dve podvrste: Evropska i Američka crvena malina. Američka crvena malina, Rubus idaeus strigosus Micx., rasprostranjena je u srednjem i severnom delu Amerike i istočnoj Aziji. Ovaj rod ima brojne žlezdane dlake i svetlocrveni plod, poluloptast plod. Znatno je otpornija od evropske vrste, i dobro podnosi niske temperature. Bujni žbun, Rubus occidentalis, crna američka malina, sreće se u Severnoj Americi, u južnom delu Kanade, kao i srednjem delu SAD-a. Izdanci su zelenkaste ili ljubičaste boje. Plod je crn, poluloptastog oblika i može da sadrži do 80 koštica. Poslednja koju ćemo danas istaći je Rubus neglectus, purpurna malina koja predstavlja tipičan hibrid američke crvene i crne maline. Izdanci liče na američku crnu malinu, a plod je tamnocrvenih do purpurnih nijansi.
Kada govorimo o bogatstvu maline u vidu vitamina i minerala, ona predstavlja pravu malu bombu korisnih supstanci za naš organizam. Posebno se ističe količina vitamina C. Obiluje i vitaminima B, K i E, fruktozom, mineralima i različitim vrstama antioksidanasa. Antocijanin je zaslužan za prepoznatljivu crvenu boju, poseduje antimikrobna svojstva, bori se sa slobodnim radikalima, suzbija bakerije i gljivice. Uz antocijanin, polifenoli su zaslužni za antikancerogena svojstva malina. Antioksidansi iz ovog voća, blagotvorni su za moždane funkcije. Sadrži još i male količine vitamina A, tiamina, riboflavina, vitamina B6, kalcijuma i cinka. Odličan je izvor vlakana, sadrži veoma malo ugljenih hidrata, te je idealno sredstvo u procesu usporavanja starenja, što je naročito važno za žene. Malina ima slatkokisele, aromatične i lako svarljive plodove. U pitanju je dezertno voće. Plod se može koristiti u smrznutom ili svežem stanju, a od njega se pravi sok, vino, prirodni liker, džem, slatko, kandirano voće, sladoled itd. U narodnoj medicini se koristi samo list i to za ispiranje usne duplje, kod upale sluzokože i kod upale grla. Koristi se i kako bi se zaustavila dijareja. Sastavni je deo mnogih mešavina za lečenje oboljenja želudačno-crevnog sistema, kardiovaskularnog sistema, menstrualnih i hormonskih poremećaja i avitaminoze. Takođe, ulazi u sastav raznih mešavina kojima se vrši prolećno čišćenje krvi. Pored toga, list maline može da posluži kao validna zamena za čajeve kao što su ruski, gruzijski i indijski čaj.
U nekim zemljama, kroz medicinu, plod se koristi kad sredstvo za izbacivanje tečnosti. Upotrebom se aktivira i pankreas na lučenje insulina, čime se snižava nivo šećera u krvi. U novije vreme, naučnici su istraživanja lekovitog dejstva maline, usmerili na maligne ćelije. Utvrđeno je da elaginska kiselina koje ima u značajnim količinama u malinama, sprečava umnožavanje ćelija raka. Kroz terapiju malignih oboljenja, maline ne mogu da izleče, ali je utvrđeno da su sasvim validna zaštita od tih bolesti. Ova mala moćna voćka i njeni ekstrakti, deluju protivupalno i antioksidativno, što može smanjiti rizik od hroničnih bolesti kao što su bolesti srca, dijabetes, gojaznost i rak. Dokazano je da ekstrakt crvene maline može da ubije do 90 odsto ćelija karcinoma želuca, debelog creva i dojke, a druga da je sanguiin H-6 (antioksidans) koji se nalazi u crvenoj malini, doveo do smrti preko 40 odsto ćelija karcinoma jajnika. Zbog toga što njen većinski sastav čini uglavnom voda, čak 85 %, ovo voće lako zasiti. Sveže maline imaju kratak rok trajanja, pa bi pri kupovini trebalo to da imate na umu. Savet je da ih pojedete u roku od jednog do dva dana.
pobeda info
